Кupali smo se na Кolubari ispod tada drvenog mosta kod Jadra. Reka je tekla uz kej a plaža, ako se tako može reći za priobalje od kamena belutka sa travnatom površi u zaleđu, prostirala se uzvodno do iznad i sada postojećih stepenica iz parka ka reci. Po izlasku iz parka, Ilidžanci su imali manju branu i svoj deo Кolubare, u koji se moglo i sa stepenica. Кada je otvoren Vodovod kod Promaje, do Ilidže je išla i iz keja put reke izlazila cev širokog profila sa viškom sveže vode, što je kao preteča danas popularnog džakuzija, bila posebna privilegija, pre svih, za korisnike iz kraja.

Ispod samog mosta, omeđano nosećim stubovima, sa vodoravnim i kosim gredama, bilo je i naše vodeno carstvo sa zahtevanom dubinom, za decu do brade, ponegde i preko glave. Skakalo se, kako ko, od najbliže vodoravne grede, preko viših kosnika do, za najhrabrije i sa ispusta u visini kolskog prelaska preko mosta. Кada bi starija postava ušla u vodu i započela juru, svi bi se povukli u stranu i na svoj način pratili tu igru snažnih, jakih i okretnih. U keju, takođe ispod mosta, široka i duboka čkalja u koju bi ponekad posegnuli i zaronili hrabriji i veštiji Tešnjarci, ne bi li uz pomoć bulumente pratioca dohvatili i na obalu izbacili kakvog skobalja, mrenu ili linjaka. Događalo se, kada zvezda pripeče a posao utihne, da se jedan od poznatijih ovdašnjih kočijaša, vremešni Ćale, spusti sa svojim špediterom do ispod mosta, ispregne svog Zekana i uvede ga u vodu među nas. I dok bi se Ćale bezbrižno potopio i podlaktio na jednu od greda, prepustio bi našoj radosti da se oko napaćene i mirne životinje zabavimo prskanjem, maženjem, neko spretniji i penjanjem na sapi i skokom.

Leta su tih godina, posle obilnih kiša redovno pratile i visoke vode Кolubare na par dana, ponekad i sa izlivanjem iz korita. Povlačenjem u normalan tok, po periferiji korita u blatu je ostajalo čitavo bogatstvo zarobljenih riba, što je privlačilo zainteresovane svih uzrasta da lako i lagano dođu do gratis obilnog i ukusnog obroka. Naprosto, okom kamere gledano, bila je to masovka slična kineskim beračima pirinča, da bi već od kasnog popodneva Tešnjar, između dva mosta, sa Bairom u zaleđu, zamirisao kao giriconi na ženskoj pijaci u vreme gospojinskog posta.

Početkom šezdesetih, generacijski nismo stigli ni do završnica u osnovnoj, kada su vreme i okolnosti grubo nasrnuli na lepotu i dušu Кolubare, i kao posledicu navedenog, preko noći, izbrisale sve plaže od Ilidže do Zlokućana, koje smo kao klinci iz kraja baštinili kao posebnu privilegiju.

Na sreću, Gradac kao ovovaroška večnost, sa svojim plažama od Ustave do livadice u Deguriću, teče moćno i samouvereno, bez straha da bilo ko prijateljima kupanja na reci može oduzeti budućnost.

Autor: Tomislav Jovančić

Plaža na Kolubari

Tomislav Jovančić