Loading article...
Loading article...
Ima li izlaza iz situacije u kojoj se sada nalazimo? Verovatno ima, ali nikome nije stalo do izlaza. Svi bi nekako da uđu.
Ima li izlaza iz situacije u kojoj se sada nalazimo?
Verovatno ima, ali nikome nije stalo do izlaza. Svi bi nekako da uđu.
Sva mesta su popunjena, ali vrata od ulaza se ne zatvaraju.
Naš voz zbog toga ne može da krene.
(Situacija slična onoj iz vica kada gospođa ulazi u pun autobus i komentariše – Nema više džentlmena! Jedan će džentlmen sa svog sedišta – Ima džentlmena, ali nema mesta!)
Svi su za EU, svi su za Kosovo, svi su za MMF, svi su za reforme, svi su da se preostali begunci isporuče Hagu...
U čemu je onda problem?
Pa u tome, cenjeni publikume (što bi rekao Basara) – ostali smo bez protivnika!
Takozvani običan građanin je u poziciji – sam protiv svih.
Kao u kvizu – 1 protiv 100!
To što taj model uveliko promovišu Dinkić, Zukorlić, Čeda, duet Toma i Vučić i ne bi bilo neko zlo. Nevolja je što je ovo rešenje nametnuto i nama, već pomenutim običnim građanima.
Pravila kviza „1 protiv 100” su surova – nema odustajanja, pobednik mora pobediti svih sto protivnika.
Možda ključno pravilo kviza – svaki pogrešan odgovor znači eliminaciju, bez obzira na do tada osvojenu sumu, ovde je okrenuto – što više netačnih odgovora veće su šanse da budete i dalje u igri.
Ako smo pre 2000. znali protiv čega smo (možda ne za šta smo), danas nam je i ta opcija oduzeta.
