Birale se gangule

Kako je Duško Rakić pobedio Zoću Jakovljevića u trci za šinjel Miće Markovića  / Zašto su pokojnog Šljapu za života u Mionici izdali Negovan iz Brežđa i Kandić iz Sela Mionice / Zbog čega je Ćićovan glavom udario Tomu iz Rakara, otkud DS u koaliciji sa SRS / Šta je Zoran Božić u Valjevskoj pivari – stečajni upravnik, v. d. direktor ili sve zajedno / Kako se neslavno završio treći boravak Milovana Stepandića iz Šapca u Valjevu

April su obeležili dugo očekivani iz­bori u Gradskom odboru De­mo­kra­ts­ke stranke (DS) u Valjevu. Od aprila 2001. i sada već čuvene Bl­ago­ve­št­an­ske skupštine, na kojoj je Milovan Ma­rk­o­vić zajaho kormilo stranke i opravio za­vidnu karijeru, političku i pr­of­esi­on­alnu, na polzu svoje porodice, prvi put su bila dva kandidata za predsednika. Po­be­dio je Duško Rakić sa 166 glasova, po­ra­žen je Zoran Jakovljević, koji je dobio 87 glasova. Od onih 453 što su mogli da gl­as­aju, na izborima se pojavilo njih 255 (a čl­an­ova je, kažu, preko 1.900 – uslov za va­li­dn­ost izbora je 30 odsto sa plaćenom čl­an­arinom do 20. marta).

Dakle, birale se Gangule (uloga Ace Ša­pića, bivšeg vaterpoliste, sada is­ta­k­n­utog člana DS i predsednika Opštine No­vi Beograd u filmu „Kad porastem bi­će Kengur“) – pobedio Rakić, ili, pr­ec­iz­n­i­je, Jakovljević je ponovo porazio sa­mo­ga sebe! Javna je tajna da malo ko u DS, bar u Valjevu, a to je izgleda izborni sistem va­spostavljen ko zna kad po vertikali, us­lu­žno plaćanje članarine. Glavni pos’o u pr­edizbornoj kampanji je “ce­ntr­ali­zo­va­no” plaćanje za “naše” e da bi smo nad­jeb­a­li “njihove”. Zoća je prelomio da hoće da se kandiduje tek posle 20. marta, kada je bi­lo nemoguće uplatiti članarinu za sve “na­še”, koji su bili za to da se nadjebu “nji­hovi” kako se stranka ne bi dodatno „po­gejačila“!

Deda Toma (Tomislav Đorđević) nije mo­gao da glasa jer, kako tvrde “njihovi”, ni­je platio članarinu. “Da, glasao je pr­ethodno na izborima za Okružni odbor ali je to bilo u onih šest meseci, st­atutom predviđenih, koji su mu to pravo om­ogućili po osnovu ranije plaćene čl­an­arine”, tvrde Duško Rakić i Radiša La­zić ne sporeći pritom da je Deda (mo­gu­će jedini) uplatio 2.000 dinara (od svoje pe­nzije) da bi se deblokirao račun DS-a po­sle Dinkićevog stavljanja šape na bu­dže­tske pare odobrene demokratama, kojima je trebalo da otplate kredit kod RBV za pr­edizbornu kampanju. Građanin Đo­rđ­ev­ić je pisao Draganu Đilasu, predsedniku DS-a, o svojim mukama sa partijskim ne­is­tomišljenicima.

Uz to, u noći uoči izbora, “njihovi” su do­bili SMS poruku od druga Krcuna da gl­asaju Rakića, a da za članove Gradskog od­bora NE GLASAJU šest “naših” ob­el­ež­enih brojevima sa glasačkog listića 3, 7, 15, 18, 20, 30. Ispostavilo se ta su ti “na­ši” dobro prošli, dobili dovoljno gl­a­sova zauzevši pritom mesta u vrhu i sr­edini liste od 31 kandidata za 25 mesta. Ti “obeleženi” su Milka Erić Vasiljević sa 137, Milan Matić sa 114, Gordana Di­ka­nović sa 109, Tatjana Tanasković sa 107 i Dragan Krunić sa 97 glasova.  Tu je i Dr­agan Nićiforović sa 134 glasa. Naj­vi­še glasova dobili su budući po­tp­red­sed­ni­ci Gradskog odbora, Dragan De­spo­t­ov­ić (154) i Slobodan Pavlović (139).

Gangulama što su pobedili kampanju je vo­dio Nebojša Andrić, pomagao je Al­eks­an­dar Đukić. Sve je podsećalo na 2001, a te dve kampanje, iako za unutarstranačke iz­bo­re, bile su u valjevskom DS-u i po­na­jb­o­lje organizovane! Glasala je i drugarica go­spoja Vesna Ćirić, koja se sutradan po iz­borima ispisala iz stranke da bi po­jač­ala GG “Zajedno za Srbiju” Dušana Pe­t­rovića, a tu opciju će u Valjevu zas­tu­pa­ti Slobodan Ilić. Drugarici gospoji je os­oblje bifea u stranačkim prostorijama DS-a darovalo buket cveća “kao redovnom go­stu o vikendu”, kada je, posle prevelikih obaveza na nekoliko “keka - razboja” u Be­og­radu, dolazila u Valjevo. Kanula je i po­neka suza drugarice gospoje, nisu plakali oni što su bili uz Zorana Jakovljevića kao gradonačelnika Valjeva (2008-2012), a sa­da nisu platili članarinu da ne bi mo­rali da se izjasne!

Milovanov šinjel

Šta je to Duška Rakića kandidovalo za novog predsednika valjevskih de­mo­kr­a­ta osim želje da bude naslednik pa­rt­ijs­k­og šinjela Milovana Markovića? Ve­ro­va­t­no „učinak“ tokom dva mandata na mestu pr­edsednika Okružnog odbora DS-a. Na lo­­kalnim izborima 2012, recimo, de­mo­kr­ate su poražene u Valjevu i Osečini. U Lji­gu ne mogu da pobede dok ih vodi “ve­čni” Mihailo Zečević. Na Ubu je pobeda pr­etvorena u poraz zahvaljujući vi­ol­ent­n­om Milanu Uroševiću, koji je uspeo da Dr­agana Jelića i URS gurne u krilo na­pr­ed­njacima i Darku Glišiću (Urošević je sa­da izabran za predsednika Okružnog od­bora, a bio je i poslanik). U Lajkovcu je po­bedio DS predvođen Vladom Čolovićem ali su zbog situacije pri konstituisanju Vl­ade Srbije u Beogradu prednost dobili so­cijalisti i naprednjaci. U Mionici je tr­ansferom Milana Gavrilovića Ći­ćov­a­na, nekadašnjeg DHSS-ovog načelnika Ko­lubarskog okruga, DS izborio drugo me­sto i oteo vlast Novoj Srbiji (NS) pa­kt­irajući sa crnim đavolom - najnoviji je dil sa SRS, a po nalogu vojvode Šešelja iz Den Haga!

Poslednji pokušaj NS da povrati vl­ast za života sada pokojnog Milana Ma­ti­ća Šljape (1953-2013) propao je zbog “iz­daje” radikala Negovana iz Brežđa, ko­ji je, vele, u danu održavanja vanredne se­dn­ice “bio kidnapovan” i Kandića (NS) što baš taj dan ode “na službeni put” po­š­to su ga drugovi na vlasti prethodno po­ds­etili da mu kći na određeno vreme radi u Dučiću kao učiteljica, pa bi joj mogao is­teći ugovor o radu.

Ugovor o radu istekao je kćerki Tome Ra­dojičića (NS) iz Rakara, koja je kao ek­onomista radila u računovodstvu Op­št­in­ske uprave. Čerez toga veseli Toma dođe u kabinet kod Ćićovana, zamenika pr­ed­se­dn­ika Opštine, druga Gace (Dragana Ga­vr­ilovića, SPS). Reč po reč, Ćićovanu pa­de firanga, smerno se pokloni i glavom ud­ari Tomu, te ovaj završi u Valjevskoj bo­lnici sa povredom glave, gde je i pr­en­oć­io. Ćićovana, sutradan, nazove mi­ni­st­ar Veljo, predsednik NS, pomene mu po sp­is­ku svu vamiliju, užu i širu, što ovaj is­korisiti za stranačko saopštenje me­di­jima poslato iz Opštinske uprave! I tu MG Ćićovan ostane pri tvrdnji da ve­se­log Tomu nije ni popreko pogled’o, te da je ovaj sam pao kod vrata, zbog vređanja po­te­ran iz kabineta, k’o da, Bož me prosti “ima padavicu ili ga je strefio srčani in­farkt”! Policija za sada žmuri na jedno oko, predsednica Upravnog odbora mi­oničkog Doma zdrabvlja je Ćićovanova dr­ugarica supruga…

Kolateralna šteta mioničkih tu­mb­a­nja u vlasti je i Persida Kurtić (is­ter­iv­a­na iz NS i SNS), koja će, po svoj pr­il­i­ci, ostati bez posla u ispostavi Dražine (NNKZO) Koncularije za regionalni raz­voj sa sedištem u Lajkovcu. Njoj je MG Ći­ćo­van promenio bravu na vratima ofisa, a mogući naslednik je radikalka Biljana Bl­agojević-Nikolić iz Rakara (St­ru­gan­i­ka), kojoj bi po novom koalicionom spo­ra­zumu sledovalo mesto prešjednice Sk­up­štine opštine, što je obnašala i u Šlj­apinom mandatu.

Provetravanje

U Valjevu se, sve tiše, nastavljaju ka­dr­ovska provetravanja. Iz Gradske po­re­ske uprave bi u višu pretpostavljenu ko­ma­ndu trebalo da ide Gordana Radojičić (URS), ali se dosadašnja šefica Poreske up­rave Zorica Đogović (DS) žalila na re­zultat javnog konkursa, što je pojava u či­tav­oj Srbiji. Na Gocino mesto bi mogla da dođe Slavica Terzić Pavlović (SPS), bi­vša direktorka Poćutinog (NNKZO) Ra­dija 014 i pokojne TVA. Do smene je do­šlo u Trezoru, umesto Sande Jančić Ra­nk­ov­ić (DS) vratila se Milanka St­eva­no­v­ić (URS). Drug je Rajko Milinković, kako to neki kažu “rastegljivog umetničkog im­ena”, postao uposlenik Doma kulture (CZK), gde je rukovodno radno mesto Iz­vr­šno-tehničke službe podelio sa kumom ok­ružnog načalnika Veseljkom Be­lu­še­vi­ć­em. Drugarica Milijana (Jevtić Se­lenić Marijana) mogla bi da preuzme, kao ka­dar SNS, Odsek za informisanje i pr­ot­okol gradskih uprava. Na direktnoj je vezi sa g. Vitom, novim SNS do­gra­do­na­če­lnikom, o čijem svakom koraku po­drobno izveštava - od posete Valjevskoj pi­vari do prijema kozaka i njihovih at­am­ana!

A u Pivari čudo neviđeno – stečajni up­ravnik i gotovo samoproglašeni di­re­kt­or Zoran Božić, Žojin agroekonomista iz Trlića, v. d. status ćera ne zna ni sam ko­liko. Al zna kako i zašto! Nagrada za st­ečj, u kojem su drugi manje-više sve za­vr­šili, je 5,5 miliona dinara neto! Uz to idu i svi pripadajući troškovi, pa v.d. di­rektorska platica, pa... Pivara je to­bož stopostotno podržavljena, pr­ed­se­dn­ik njene skupštine je Dinkićev državni sek­retar Danijel Nikolić, glumac BK po na­obrazbi, tvrdo je obećao da će sredinom ma­ja upriličiti sednicu Skupštine na ko­joj će “o svemu biti reči” – i o pr­im­ed­b­ama javnim, i o anonimnim pismima, i o tome zbog čega je mesecima čekao fi­na­ns­ijs­ki izveštaj… Usput, Božić je uporedo ste­čajni upravnik u deset firmi kao „sp­osoban stručnjak“ i, očito je, ljubimac po­jed­inih sudija Privrednog suda u Valjevu!

Da se razumemo, niko, pa ni ova no­vi­na, nema ništa protiv oporavka Pivare. Tim pre što znamo kako je ceo postupak sp­asvanja tekao – od pisma Vojislava An­dr­ića nekadašnjim kolegama ministrima u Vladi SRJ, Borisu Tadiću i Mlađanu Di­nk­iću, do Dinkićevog ausvajsa da se hi­po­te­ka kamata skine s vrata tom kolektivu sa nešto preko 200 zaposlenih. Protiv to­ga smo, međutim, da se neko, ko se lepo ov­ajdio s tuđe muke i rada, proglašava spa­siocem, a da se oni koji su sve učinili da Valjevska pivara preživi u najtežim tr­enucima, poput tadašnje direktorke Sl­avice Tomašević, sada proglase, u na­jbo­ljoj varijanti, sumnjivim licima!

Inače, kao kandidat za direktora Pi­va­re pominjan je Radivoje Milutinović Beka (DS) ali to nisu dali socijalisti, koji su sočili Miroslava Đukića, ne­ka­da­š­njeg direktora Srbijanke (ako je on za to uo­pšte bio zainteresovan), a to nisu do­zvolili Jokići (Mihailo i Aleksa, SNS), koji bi da postave Mihaila Mi­lut­in­ov­i­ća Klombera. Ovaj, pak, hoće, ali da sa nj­i­m, kao prvi saradnik, ide Bora Radojičić, ne­kadašnji direktor INOS-a, sada pr­iv­at­ni preduzetnik. Njih dvojica, Klomber i Bora, nisu po volji druga Đoše (Đorđa Mi­lićevića, poslanika i vodećeg va­lje­vs­k­og socijaliste)…

Tumaranja Metalca

Košarkaši Metalca su u šest kola Sup­erlige Srbije savladali jedino Cr­ve­n­u zvezdu pred TV kamerama u Valjevu. Po­sle Vojvodine u Novom Sadu moguće po­be­de ispuštene su protiv Radničkog KG u Va­ljevu i Slobode u Užicu, gde je pr­ok­oc­ka­na prednost od 18 poena! Mega Vizura je u Valjevu održala čas moderne košarke, od selekcije igrača do postavke igre i vo­đe­nja tima, dok je Partizan u “Pioniru” ru­tinski došao do planiranih bodova.

Posle poraza u Užicu ekipu je na­pu­st­io šabački trener Milovan Stepandić, či­ji je treći boravak u Valjevu prekratko tr­ajao (došao je posle smene Dragana Ga­gija Nikolića), pa je vruć krompir dobio Vl­adimir Mišković, kome je to prvi tr­en­erski posao. Pomaže mu Lazar Gojković, tr­ener pionira, koji radi skauting pr­ot­i­v­nika.

Start u Superligi Srbije, bez obzira na ponovne kombinacije „šta će biti ako bu­de“ (kovanje planova o eventualnom pl­as­manu u Jadransku ligu gde su već Pa­rt­iz­an i Mega, realne šanse ima Vojvodina, a za četvrto mesto bore se Zvezda i Ra­dn­ič­ki KG), pokazao je sve slabosti pogrešnog ko­ncepta koji u Metalcu dugo živi. Naj­ma­nje pet sezona troši se veliki novac, pl­asmana u Jadransku ligu nema, rada sa ml­adima još manje, a niko za to ne od­go­va­ra niti su promene na vidiku.

Dovođenje trenera Nikolića bio je po­slednji u nizu loših poteza jer njegov rad po­čiva na sistemu „zavadi pa vladaj“ – naj­pre je odjuren, ne po prvi put, Vlada Pa­nić, potom Kimani Frend, Filip Vu­ko­sa­v­ljević, Pera Božić i Vladimir Mi­jo­vić (a svi su dovedeni na Nikolićevo in­si­s­tiranje). Uz to, traje i tihi rat među ig­račima o tome ko je lider – Bakić, koji je trenutno najbolji strelac Jadranske li­ge, Vladimir Dašić, Slavko Vraneš ili neko četvrti. Uočljivo je i ko kome ne da lo­ptu, ko koga preskače u igri, ko je kod St­epija držao tajm-aute, itd.

Eventualni plasman Metalca u Ja­dr­an­s­ku ligu bio bi ravan osvajanju Marsa!