Dušan Mihajlović

Rođen 27. septembra 1948, u Valjevu. Otac Rodoljub - službenik, majka Stajka (Jakovljević) domaćica. Posle školovanja u Valjevu, završava prava u Beogradu. Legenda kaže da je priznao kako je, otkad u sedmom razredu postade predsednik pionirske organizacije, uvek bio predsednik, Srbin, pravoslavac, slavi Svetog Jovana.
Karijera: Počeo u policiji, a neki tvrde u državnoj bezbednosti. Bio predsednik valjevske vlade, posle toga gradonačelnik Valjeva. Iz toga vremena za njim se vuče i podatak da se prvi sedio da Slobodana Miloševića proglasi za počasnog građanina Valjeva. Zatim potpredsednik republičke vlade Stanka Radmilovića, a pre isteka mandata daje ostavku.

Karijera (2): Preuzima reformski deo Saveza socijalističke omladine i pretvara ga u Socijaldemokratski savez mladih Srbije - Nova demokratija; u vreme višestranačkog sistema oni postaju naslednici imovine socijalističke omladine. Nakon toga, uz malu pomoć Dobrice Ćosića, nastaje Nova demokratija, „neideološka i pragmatska partija centra”. „Nova demokratija je velika tajna, kao i Srbija koju želimo da modernizujemo... Uskoro će biti veoma teško postati naš član, a i sada vam je potrebna preporuka bar dva člana.” Kratko vreme bio i gensek DEPOS-a, a mandatima dobijenim na toj listi omogućava opstanak Miloševića na vlasti i formiranje vlade Mirka Marjanovića. Učestvuje u „vladi narodnog jedinstva”, sve dok Milošević ne odluči da (1997) direktno uključi u igru i onoga koga Mihajlović dugo zove „velika štetočina”. I leta gospodnjeg dvehiljaditog - na strani pobednika.

Biznis, ali fer: Osniva 1990-te deoničarsko društvo „Lutra”; u početku direktor, sada jedan od akcionara i predsednik UO. Kažu da je u početku izvozio junad u Grčku, a na kraju se „Lutra” našla na spisku ekstra profiterskih firmi, mada nije razjašnjeno da li je prihvaćeno Mihajlovićevo „opravdanje”. „Ja ne krijem da živim kao pripadnik visoke srednje klase ovde, ili niže srednje klase po evropskim merilima. Ne moram da mislim šta ću da pojedem, da obučem, kako ću se prevesti na posao. Mogu da otputujem na bilo koju tačku zemaljske kugle, ne samo poslom nego i na odmor, da imam vremena.”

Funkcije: Osim funkcije ministra unutrašnjih poslova, Dušan Mihajlović je potpredsednik Vlade Srbije, član saveta za kontrolu rada DB i član UO Građevinske direkcije Srbije. Nedavno odmrznuo mesto predsednika Nove demokratije.

Kako ga vide drugi: Deo čaršije koji mu nije naklonjen zove ga „Dule CIA”. Novinarka „Politike” tekst o njemu naslovila „Politička vidra”. Politički filosof Đorđe Vukadinović u „Vremenu” zapisao) „Večita nada i večiti nosilac svežih vetrova u srpskoj politici. Iako po liku neodoljivo podseća na sredovečne komsomolce sovjetskog tipa, Mihajlović i njegova stranka bili su tokom Miloševićeve epohe oličenje pragmatizma i specifične balkanske modernosti.” NIN, pozivajući se na istraživanje Strateškog marketinga, tvrdi da je Dušan Mihajlović „superiorno najnepopularniji političar među svim liderima DOS-a i funkcioner čija je ostavka najviše puta bila tražena od strane opozicije, parlamentarne i neparlamentarne, kao i od strane DOS-a”.

O Miloševiću: Davno - „Teško Miloševiću ako bude vladao Srbijom s istomišljenicima”, nedavno - „Miloševićeva izjava da je akademija jednako vredna kao seljačka radna zadruga je politički ispravna, jer svako ima jedan glas; čak akademici ne moraju da izađu na izbore ako pada kiša, a ovaj sa sela će biti već u sedam na glasačkom mestu i čekaće na red koliko treba”.

O policiji: „Posao policajca, koji je najčasniji na svetu, jeste i to da omogući da se mladi ljube u parku bez straha od manijaka.” (RTS), „Policija zna skoro sve” (“Reporter”).

Omiljena životinja: Vidra (na latinskom „lutra”).

Misao (tuđa): „Ne postoje neprijatelji, već samo surovi prijatelji” (vladika Nikolaj).

Misli i maksime (sopstvene): „Vremena su teška - viski je postao tako skup, ljudi tako jeftini.”

Na kraju krajeva. „Dovoljno sam zaradio da ja i moja porodica ne moramo da brinemo o budućnosti” (RTS).