Format 30x45

Zemaljski dani teku: Dubravka Ugrešić veli, Malo nas je, al’ smo govna, a filosof Cane, Svakoj stoci treba prutić, da pronađe svoj putić...

Eto, i ovog Gotovine i Markača, oslo­ba­­đajuće presude hrvatskim genera­l­i­ma u Hagu, je bilo za tri dana. Ni­šta čudno, u Srbiji je sve za tri dana, ta­k­av narod, takva u naroda pamet. Naravno da je oslobađanje hrvatskih generala zale­di­­lo svakoga ko se naziva čovekom, pa bih ov­de samo nabrojao neke refleksije tog do­gađaja.

Master Tomislav je, glede presude, rek’o nešto baš predsednički, Da­čić baš premijerski, a sami Vu­čić Aleksandar, koji se zatek’o u Ka­na­di, je obznanio da smo konsternirani pr­es­udom, ali da će Srbija i dalje ispunjavati svoje međunarodne obaveze, te da je po­sv­ećena ekonomskom napretku i budućnos­ti. Javnog ispoljavanja nezadovoljstva nije bi­lo, ako se izuzme da su Dveri okupile ne­koliko stotina ljudi, te da su Srpski ra­dikali, matica Tome Vučić Nikolića, ja­vno protestvovali ispred zgrade Pr­ed­se­dništva, gde su vikali „Tomo ustašo“! Na poslednji incident odgovorili drža­vo­­tvorni Naprednjaci, najoštrije osudili primitivno, divljačko i antisrpsko po­našanje malobrojnih pristalica SRS, i rekli da predsednik Nikolić na odgo­vo­­ran i ozbiljan način obavlja svoju dužnost, te da ima punu podršku SNS.

Da se manem reakcija sa državnim pe­čatom, kažem da ova presuda kao da je naručena od određenih krugova u Srbiji, jer ovde je o Srbiji reč, kojima je ma­ntra Kavlobag – Kavlovac – Vi­lov­it­i­ca u političkim genima, i samo je reseto­va­­na u nešto za svet prihvatljivije. Uo­sta­lom, Srbijanka Turajlić reče da građani nemaju razloga za toliko nezadovoljst­vo presudom Gotovini, jer se na poslednj­im izborima pokazalo da ne misle da neko tr­eba da snosi odgovornost za svoje preth­od­ne postupke. One sa kratkim pamćenjem je podsetila da je u Srbiji premijer čovek ko­ji je vodio politiku 90-tih, a da su ga pre­dsednik države, i prvi zamenik pre­m­i­­jera, podržavali.

Pre­sudu je ponajbolje pročitala hr­va­tska novinarka Nataša Šk­ari­č­ić, po kojoj je ona betonirala nac­io­nalizam i paranoju u obe države. Isto to, ali glasnije, rek’o i večiti Pavluško Im­širević: Presuda je injekcija adrena­li­­na svim nacionalizmima, a naročito sr­­pskoj tajkunsko–političkoj mafiji...

Šta ima još i jošte na Srbije ša­ru, master Tomislavu jopet pre­se­­kli kolonu, inače, borba i pro­gr­es dalje napreduju. Vučić otkad je turio na­očare radi pos’o samo tako: eto i naprimer obeć’o da će konsoliduje FK „Zvezdu“, ko­ja kojekome i kojekude duguje skoro 50 mi­liona evri, i za prvog rukovodioca po­st­avio legendarnog Džaju. Legendarni Džaja le­gendarno rek’o: Hvala Vučiću!. Ko­ns­ol­id­aciju podrž’o i sami master Tomislav, on je, po te svoje ingerencije, abolir’o le­gendarnog Džaju od krivičnog gonjenja za te tr­ansfere igrača od puno milona evri.

Bolje od boljeg bilo u slavnu Ak­ad­em­iju nauka, gde, što će ući u anale, na­zor master Tomislav, kome ta diploma pod javnu sumlju, pozdravio akademike na Akademije dan. Što bi rekla braća Cr­no­gorci, šta reći, a ne zaplakati. Master nije samo pozdravio akademike, pozv’o ih, ka­nda je pod šatrom u Bajčetini, na slogu i jedinstvo, nego državnički rek’o da će na­rednih dana od akademika zatražiti sa­vet  o tome kako da se država i narod su­o­če sa pitanjem Kosova i Metohije. Pa­tr­ij­arh Irinej mudro dod’o da bi predsedn­ik Srbije trebalo da povede čitavo dr­u­š­tvo u odbranu srpskih interesa, dok akademik Hajdin bio pri svesti, odgovorio da je SANU spremna da pomogne državi, ali ne može, i ne želi, da se bavi dnevnom po­l­i­tikom. Ništa zato, slavni Dobrica ja­vio da će on Predsedniku nešto predlo­ž­i­ti, jerbo se njemu može, on je disident.

Ima još od te sage, Patrijarh se is­t­ak’o sa propoved na temu Srbija i EU: Ako hoće da nas prime u tu po­ro­dicu Zapada, neka nas prime ovakve ka­kvi jesmo. Ali, ako treba da se odreknemo i odričemo svete zemlje, hvala im na pozivu, ostaćemo da živimo svojim životom, te­škim i mukotrpnim, kojim smo živeli 500 godina. Na ovu deklamaciju mor’o od­go­vori i sekularni Dačić, Srbija može da ka­že da neće u EU, ali joj ni tada neće bit­i vraćeno Kosovo! Toliko o dileme, a ma­st­er Tomislav se sprema za govor u UN, ko­ji zakaz’o čekić Jeremić, na temu Haga, ima, ve­li, ko Kastro, govori dok ga ne isteraju iz sale. U međuvremenu, budućnost čekamo sp­remni: po nalogu Kabineta predsednika Re­publike, svim ambasadama i konzulatima Srbije naređeno je da na vidno mesto, što nije bilo od Tita druga, istaknu fo­to­grafije Tomislava Nikolića, u formatu 30x45 cm.

Tako i ja, koji sam se, posle svega i ovoga, odmetnuo i sam od sebe, dojdoh do kraja teksta i Zagorke Golubović, ko­ja javno kazala i rekla: Najteže mi je što imamo takvog primitivca za predse­dn­i­ka. Gospođa Zagorka još, a u povodu ap­atije u narodu, rekla da će nas ugušiti od­sus­tvo pobune, to nezadovoljstvo koje samo se­be goji, ne ispoljava se, te da se za slobodu moramo izboriti. Čuje li ko, jok, LDP ima biznis na Čeda ženu, demokrate se, po na­vici, samodemokratizuju, Đilas, koji oč­ekivano izabran za predsednika DS, i da­lje  uspešno drži Beograd, u tome ima od­lučnu podršku PUPS-a, što će reći di­nastije Krkobabić, od koji je i Kr­ko­ba­b­ić Treći, koji promptno zaposlen u Pr­ivr­ednoj komori Beograda. Ali da ja odgo­vo­­rim gospođi Zagorki Golubović, glede ap­atije, odsustva pobune, poradi toga da pr­ezident primitivac ne ulazim u disku­si­­ju, tu ću da potegnem rečenicu Dubravke Ug­rešić, iz intervjua „Vremenu“, koja ve­li: Malo nas je, al’ smo govna! Ako ovo baš i ne prija, evo i filosofa Cana partib­re­­jkersa: Svakoj stoci treba prutić, da pr­onađe svoj putić! Samo što prutić ni­kako da dođe u prave ruke. A slika uz tekst, sl­ika je naša, još nije formatirana, Fa­mi­lija nemam ženu iz Blizonja!