Glas za Abro-fest

Vrlo interesantna pojava bio je taj ABRO-FEST! Jako čudna i zanimljiva! Kako inače objasniti ovaj (donekle) fenomen, da se o pozorišnoj manifestaciji koja već toliko dugo ne postoji, a živela je samo nekoliko sezona, i dalje priča i čezne za njom! Svakako radi se o nečem što je bilo autentično i kvalitetno, o čitavom serijalu umetničkih ostvarenja koja su privlačila ne malu pažnju. O predstavama koje su proputovale Beograd, Split, Podgoricu, Zagreb... a opet ponajmanje ovde igrale?!? O kratkim pozorišnim formama, o kreativnim i nadahnutim potezima, o drugačijem poimanju teatra, a opet daleko od eksperimenta radi eksperimentisanja. Tragalo se za novim formama, rađali su se novi glumci, reditelji, scenografi... Radoznalo se pristupalo tekstovima, rutina je pogažena i bačena, energija je dolazila, činilo se, sama od sebe. Iza svega je stajao veliki i ozbiljan rad, a sve to je izuzetno dobro komuniciralo sa valjevskim gledateljstvom. Znate, Valjevo je tada još uvek imalo pozorišnu publiku. Ima je i sada, ali samo u tragovima. U međuvremenu je publika koja je bila vaspitavana da pozorišno (abrofestovski?!) misli, sistematski upropašćavana kojekakvim tezgarenjima beogradskih i vanbeogradskih glumaca, populističkim bljuvotinama, kičerskim tričarijama, raznoraznim kvazi-pozorišnim podilaženjima namenjenim onima koji još uvek miču usnama dok čitaju novine.

Zato ABRO-FESTA mora biti! Odmah ili nikad! Radi se o hamletovskoj dilemi! Hoćemo li se vratiti na put pravog pozorišta ili dopustiti da nam decu umetnosti uče raznorazni „šmiranti”? Hoćemo li dopustiti da nam kulturni događaj bude „Sedž bomba” ili „Šovinistička farsa – 17. deo”. Bejahu pre neki dan i čuveni „Đoša i Špic” – valjda da u Valjevskom kraju „gde se najlepše i najčistije govori” pokažu kako je dobro ne znati padeže, akcente i imati katastrofalnu dikciju!

Dajte da se opasuljimo! Dosta je dunsterske kulturne politike koja nam sugeriše ovakve i još gore idiotluke. Koja se temelji na seljačkoj filozofiji „sve je bolje što nije izniklo ovde”. Zato ABRO-FEST i tačka! Ne mora se tako zvati, ne mora se ni upriličiti krajem leta, ali mora se najzad tako nešto nanovo pojaviti i trajati, radi dobrobiti teatra i svih nas. I onih koju su sa ove, i onih koji su sa druge strane „rampe”.

Da Valjevo nema dobre predstave, da ovaj grad nema dobre glumce, da ne postoji „Abrašević”, „Mala scena”, gimnazijski Dramski studio, „OSA”... ne bi imalo smisla o svemu ovome pisati. Ali ima!!! Samo nema dobre volje! Treba nove energije! I novca! Naravno, i novca! Ima se para za svakojake gluposti, za palanačke svetkovine, a ono malo donatora se razvlači na kobajagi „velike projekte”. Zar pozorište nije nešto VELIKO!!!

Ko to pametno reče:
„Ono što odvaja grad od varošice je pozorište”! Zato ABRO-FEST – neizostavno! Kao matrica, kao pelcer novog, još uspešnijeg, obavezno daleko organizovanijeg i osmišljenijeg teatarskog života valjevskog. Nekada, ne tako davno beše, postojala je praksa, dobra praksa, radno naslovljena „Pozorište četvrtkom”. Svakog četvrtog dana u sedmici igrale su se predstave ovdašnje: „Omladinski studio amatera”, pa „Abrašević”, pa predstave srednjoškolske, redom! Pa „Nove forme”, pa opet „Abrašević”, pa „Homo ludens”, pa „Jablanica teatar”, pa opet u krug... Mislite da sada nema predstava za tako nešto? Ima, jamačno ima! Mislite da nema publike? Sada možda i nema, ali to je jedini pravi način da se publika stvara i neguje!

Zato ABRO-FEST odmah! Zato što to ovome gradu treba. Opravdanja, da su vremena teška (a para nema), ne smeju i ovoga puta proći. Ili, da pustimo neka nas definitivno zapahne smrdljivi ukus kulovistike i tužna jalovost mediokritetstva svake vrste?

Razmislite o tome! Dobro razmislite! I glasajte za ABRO-FEST !