Loading article...
Loading article...
U prošlom broju objavljen je uvodnik koji je pisan pre pet godina. Da nije to napomenuto, teško da bi se po sadržaju moglo primetiti da nije napisan danas.
U prošlom broju objavljen je uvodnik koji je pisan pre pet godina. Da nije to napomenuto, teško da bi se po sadržaju moglo primetiti da nije napisan danas. To me je podstaklo da izlistam svoje stare tekstove, pa sam pročitao i uvodnik od 1. septembra 2000. godine.
Naslov je bio POBEDA KOŠTUNICE, uz napomenu da smo tekst napisali 24 dana pre roka (izbori su bili 24. septembra).
Može li se danas pogledati makar i 24 sata unapred? Teško.
Što reče Tijanić nedavno, svi gledaju u cipele – niko makar malo unapred!
Ako takozvani običan čovek gleda u cipele, sasvim je razumljivo, jer ne zna hoće li ostati bez posla, hoće li imati za hleb i mleko, hoće li mu gosta iz inostranstva neko premlatiti pa čak i ubiti.
Nevolja što oni čiji je posao da projektuju budućnost i imaju plan kako tu projekciju realizovati, takođe „gledaju u cipele”.
To stanje beznađa zahvatilo je čitavo društvo. I to traje. Kraj se ne vidi.
Nema druge, Tijanićevu metaforu treba bukvalno primeniti, inače ne gine vam da (u)neko g.... zgazite.
