Izvori, potoci i jezera u Strmnoj Gori

Najjači izvor nalazi se na samoj granici Strmne Gore i Jovanje. I izvor i njegova okolina zovu se Vrelo. Od Vrela vodi potok koji se posle nekoliko stotina metara uliva u Jablanicu.

Ispod zaseoka Filipovići je takođe jak izvor koji se zove Bunac. Nikada ne presušuje. Sa njega su se za letnjih suša snabdevali vodom i ostali strmnogorski zaseoci, a nekad čak i Lelićani. Sećam se da je predveče pristizalo više volovskih kola sa buradima i da se voda zahvatala do duboko u noć. Od Bunca do ušća u Jablanicu teče Bunački potok, dug oko kilometar.

Na severozapadnoj padini Romanovića brda postoji veoma slab izvor zvani Brezumilo, a između Bunca i Vrela takođe slab bezimen izvor čija voda Kosinim potokom stiže do Jablanice.

Niže zaseoka Jovanovići, prema Lekićima, nalazi se izvor Žubor, a s druge strane, prema Ilićima, Babuder.
Izvor Vrana danas pripada selu Lelić.

Izuzimajući Bunac, svi ostali iole jači izvori su kaptirani, ali je ostavljeno dosta vode da teče slobodno.

Ovo selo krase i obogaćuju i dva jezer(c)a, Lekića i Filipovića jezero - dva ako ne gorska, a ono strmnogorska oka. Lekića jezero je veće, bistrije i čistije. Filipovića jezero se povremeno provaljivalo i kroz potpovršinski otvor blizu obale gubilo mnogo svoje vode. Nijedno od ovih jezera ipak otkad pamtim nije presušilo, mada su ih ekstremne suše 2000. i ove godine opasno ugrozile. (Odavno je presušilo jezero ispod zaseoka Arsići u susednom selu Sandalju.) U strmnogorska jezera pre više godina ubačena je riba tako da ona danas predstavljaju atrakciju za pecaroše.

U Strmnoj Gori dosta je vrtača. U nekima od njih se posle velikih kiša zadrži voda, ali se za odvodnjavanje na kraju pobrinu zvekare koje se obično nalaze na njihovom dnu.

Neka vesela i nevesela događanja u vezi sa strmnogorskim jezerima opisao sam u pričama „Tri nemirna klupčeta” (knjiga „Strmnogorske vedrine”) i „Jezero” (knjiga „Dunja”).