Mesta malo, kandidata puno

Posle 19. septembra sve opštine u Srbiji, izuzimajući njih 14 među kojima je i Ub iz Kolubarskog okruga, dobiće novu lokalnu vlast. Tada će biti izabrani odbornici skupština opština po proporcionalnom sistemu sa cenzusom od tri odsto birača izašlih na izbore. Novi gradonačelnici, odnosno predsednici opština, znaće se tek posle drugog izbornog kruga, koji će biti održan 3. oktobra, a u kojem će učestvovati dvojica (ili više njih) predsedničkih kandidata koji 19. septembra budu dobili najviše glasova sugrađana. Čisto matematički, zbog rasipanja glasova na više kandidata, vrlo je verovatno da niko od kandidata, bezmalo ni u jednoj varoši, neće moći da obezbedi 50 odsto plus jedan glasova izašlih na birališta u prvom izbornom krugu.

U Valjevu je, do zaključenja ovoga broja Revije „Kolubara” (utorak, 31. avgust), Opštinska izborna komisija (OIK) potvrdila 11 predsedničkih kandidtura i 15 odborničkih lista političkih stranaka, pokreta i grupa građana. Kandidati za gradonačelnika su: matematičar mr Vojislav Andrić (LS), novinar Nebojša Andrić (DS), ekonomista mr Zoran Gavrilović (DSS), matematičar dr Mihailo Jokić (SNS), mašinski inženjer Dragoljub Krstić (SD), elektroinženjer mr Selimir Manojlović (SPS), gimnazijski profesor filozofije Miroslava Pantović (G-17 plus), ekonomista Radivoje Pirgić (SPO), preduzetnik Predrag Spasojević (GG „Peđa Mazgić”), komercijalista Dragan Stojanović (SRS) i penzionisani hirurg dr Jovan Tomić (NS). Potpise su prikupljali i inženjer Aleksandar Davidović (NDS), advokat Milan Katić (NRS-NSS), penzionisani dečiji hirurg dr Slobodan Mitrović (PSS), preduzetnik Predrag Bleki Savić (GSS), kao i samostalni kandidati - šampion u bodi bildingu, ekonomista Zoran Selaković i bivši bokser Neša Stamenković. Za predsedničku kandidaturu bilo je potrebno 4.412 potpisa podrške sugrađana (tri odsto upisanih u biračke spiskove od oko 80.300 punoletnih građana).

OIK je potvrdio i stranačke odborničke liste: DS, SNS, DSS, LS, SPS, G-17 plus, SRS, GSS, SPO, NS, potom Ravnogorskog pokreta slobode (Vladana Radosavljevića), Ravnogorskog pokreta (Miloja Pavlovića Buce), kao i grupa građana „6. oktobar” (Aleksandra Filipovića), Relje M. Vitorovića i Zorana Selakovića. Sve liste imaju po 51 kandidata, G-17 plus ima 40 kandidata, Zoran Selaković predvodi listu sa sedam mogućih odbornika (svi oni morali su da skupe po 200 potpisa podrške), dok su Aleksandar Filipović, koji će biti prvi na glasačkom listiću, i Relja M. Vitorović samostalni kandidati sa po 30 potpisa podrške sugrađana. Potpise su prikupljali i NDS, Pokret snaga Srbije (PSS), koalicije SDP-DA i NRS-NSS, pojedine partije Roma, kao i samostalni kandidati grupe građana Vlada Knežević i Žikica Urošević - Kosan. Rok za predaju kandidatura i lista je 3. septembra u ponoć.

FALSIFIKATI – Iz pojedinih stranaka - što javno na pres konferencijama, što u neoficijelnim susretima sa novinarima – bilo je primedbi na to da su „neke stranke”, najblaže rečeno na sumnjiv način, prikupljale potpise podrške sugrađana. Bilo je čak reči o o falsifikatima o čemu će konačnu reč, posle krivičnih prijava oštećenih građana, uz pomoć zainteresovanih stranaka, dati policija i nadležni pravosudni organi. U ovome je najdalje otišla Nova Srbija (NS), čiji su čelnici novinarima „kao svedoka” ponudili svog dugogodišnjeg člana Miloja Pajića iz Popučaka, ali i odborničkog kandidata, pravnicu Snežanu Tomić. Slično iskustvo ima i ekonomista Jasminka Munjić (LS), odbornički kandidat na listi „Za Valjevo – dr Ilija Tripković” Liberala Srbije (LS). U ovim strankama tvrde i to da se matični brojevi u ličnim kartama građana ne slažu sa matičnim brojevima u biračkom spisku.

Predsednik OIK-a, advokat Luka Aćimović (DS), uporno je tvrdio je da su ovi problemi nastajali ili zbog netačno unetih matičnih brojeva građana, koje računari OIK-a jedino prepoznaju, što su greške izbornih štabova pojedinih kandidata, ili zbog toga što su birači iz samo sebi znanih razloga svoj potpis podrške stavljali na nekoliko lista, što je takođe nedopustivo. Uostalom, tvrdio je Aćimović, ukoliko se pokaže da je bilo šta zaista i sumnjivo, OIK će angažovati i grafologe kako bi proveravao svojeručne potpise Valjevaca, što do sada nije činjeno. On je tvrdio da je i DS, na koga se izgleda najčešće „pucalo” u pomenutim optužbama, imao spornih potpisa na svojim listama. A G-17 plus je imao preko 200 spornih potpisa, srpskim radikalima je bilo sporno 400 potpisa, Liberalima Srbije oko 400 potpisa, a Novoj Srbiji čak 900 potpisa! Ovde se postavlja i pitanje, na koje svi izbegavaju odgovor, da li su pojedine stranke bivše vlasti (SPS i DOS) imale kopije starih biračkih spiskova koji su im služili kao baza podataka matičnih brojeva građana.

IZNENAĐENjA I ŠOK LISTE – Jedina iznenađenja među kandidatima za gradonačelnika, bar za nas, bila su opredeljenje DSS-a da za predsednika opštine odabere Zorana Gavrilovića, aktuelnog direktora Doma omladine, i pojava dr Slobodana Mitrovića na listi Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića. Gavrilović je dobio prednost nad Milicom Vojić-Marković, Zoranom Matićem, dr Milanom Nikolićem ili dr Radojem Petrovićem. Kažu da su se dr Nikolić, dr Petrović i Vojić-Marković branili (i odbranili) željom da se bave strukom, dok je Matić bio samokritičan u proceni (niskog) rejtinga koji ima među građanima Valjeva. Kako je Okružni odbor DSS-a bio za to da se za mogućeg gradonačelnika odredi kandidat ozbiljniji takmac od Gavrilovića, presuda je pala u stranačkoj centrali u Beogradu, gde su valjevski sledbenici Vojislava Koštunice postavili ključno pitanje „pretpostavljenima”: „Ko (je) snosi(o) odgovornost za izborni rezultat Dragana Maršićanina na predsedničkim izborima u Srbiji?”!

Ako, dakle, ovih dana primetite da je lider DSS-a i premijer Srbije počeo da pušta brkove tumačite to kao logističku podršku Zoranu Gavriloviću. Naš je utisak da se valjevski DSS predao bez borbe. Dr Mitrović je izgleda očekivao da će biti kandidat DS, a onda ga je, kažu, Divna Novaković preporučila lično Bogoljubu i Milanki.

Odbornička lista SPS-a je, opet po našem skromnom sudu, „šok ili šlog lista” iz prostog razloga što su na njoj mesto našli i svi nekadašnji glavari te stranke poraženi na izborima 2000. godine posle osam godina „uspešnog vršenja vlasti” (Stanko Terzić, Milorad Ilić, dr Miroslav Srećković…). Ni predsednički kandidat SPS-a, mr Selimir Manojlović, gostujući socijalista kome je najveći uspeh bio to što 2000. nije glasao za Slobodana Miloševića, kako ga skeniraju u taboru otcepljene SNS, vrhunski stručnjak „opšte prakse”, koji se sa nepodnošljivom lakoćom bavi(o) flotacijom bakra u Boru, pravljenjem raketa i mina u „Krušiku”, proizvodnjom Valjevskog piva, „Vujić vode” ili (sada) stočne hrane u „Unipu”, nema naročitih izgleda. Ljubomir Mucić bi bio najbolji kandidat socijalista, ali u SPS-u još uvek odlučuju „drugovi Baki (Anđelković), Minić i Dačić”.

(UNUTAR)STRANAČKI LOMOVI – Mucića su se, doduše, prema našim izvorima, kasno setili u SPS-u, kada je već promovisan mr Manojlović. Mladi predsednik valjevskih socijalista Đorđe Milićević, koji je prvi na odborničkoj listi, svojim „istorijskim njet” sprečio je moguće još veću bruku. Mucić je, potom, ipak našao mesta na odborničkoj listi, gde ga u prvoj verziji predočenoj novinarima „iz ličnih razloga” nije bilo. A najbolji kandidat udruženih socijalista, ovu ponudu SNS u SPS su odbili, svakako bi bio Mihailo Jokić.

Lomova je bilo i u odnosima Srpskog pokreta obnove (SPO) i Nove Srbije (NS), koalicionih partnera sa vanrednih parlamentarnih izbora. Dok su priču o (ponovnom) razdruživanju u NS uvili u, bar na prvi pogled, prijemčivu „političku žvaku” (advokat Miroslav Vuković), u SPO je republički poslanik Milan Ninić bez uvijanja rekao kako je sve već bilo dogovoreno ali su se u Novoj Srbiji „napili i odsustali od dogovora”. Njegov kolega poslanik Milorad Belić (NS) na ovo je uzvratio kako boljeg dokaza o ispravnosti poteza Nove Srbije nema posle „’Fazanove’(Ninićeve) izjave”. A zbog čega je pukla bratska ljubav SPO i NS? Ponajpre zbog toga što je to izgleda bila intimna želja i jednih i drugih. Potom, preovladele su niske (političke) strasti pojedinaca, koji su se, tobož, bili dogovorili da kandidat za gradonačelnika bude dr Jovan Tomić (NS), a njegov budući zamenik Rade Pirgić (SPO). Potom, da se 51 odborničko mesto podeli „fifti-fifti”, ali da se raspodela kvota budućih direktora podeli tako što se dosadašnji kadrovi iz NS ne bi diralni ni uzimali u obzir. Onda je iz SPO-a usledilo logično pitanje: „A šta će ostati nama?”!

Prevelike sloge, mada se o tome javno ne priča, nije bilo ni među valjevskim demokratama. Kamen spoticanja bila je gradonačelnička kandidatura Nebojše Andrića jer je navodno bilo i onih koji su sebi, ali i stranačkim kolegama, postavljali pitanje da li će birači DS-u, ionako opterećenom najvećom odgovornosti za lokalnu vlastu u prethodne četiri godine, oprostiti to što im opet (posle Žarka Kovača) nudi kandidata bez fakultetske diplome? Uz to, da li će Nebojša Andrić moći da u dovoljnom broju privuče glasove intelektualaca, mladih (bivših gimnazijalaca) u konkurenciji sa Vojislavom Andrićem ili seljaka u konkurenciji za dr Tomićem. Najzad, nejasno je kako je ponudu iz Valjeva (Nebojša Andrić, Milovan Marković, Slobodan Ilić, Tomislav Milanović, Žarko Kovač) ocenila stranačka centrala. Taj odgovor, tvrde, video je jedino predsednik Opštinskog odbora i republički poslanik Milovan Marković, koji je Andrićevu predsedničku kandidaturu „kao lični predlog” obznanio još na novogodišnjem prijemu DS-a u „Šofer baru”, a potom je, na podsećanja novinara, potvrdio u još dva-tri navrata.

KO ĆE KOME „GLAVE DOĆI” – Ni Liberali Srbije svih ovih godina nisu (bili) imuni na međusobne razmirice u Pokretu za Valjevo. Oni su, međutim, uvek uspevali da sami operu svoj prljav veš. Uostalom, ni Vojislav Andrić, kandidat za gradonačelnika, nije se tek tako, i baš slučajno, iz Beograda vratio u Valjevo. Još tada ga je Dušan Mihajlović pripremao za kandidaturu, valjalo je povratiti poljuljani ugled Valjevskoj gimnaziji čiji je direktor opet postao posle nekoliko njenih kriznih godina, trebalo je „upeglati” i podele u stranci oživele za mandata još uvek zvaničnog predsednika Pokreta za Valjevo, mr Vojislava Jovanovića.

Vojislav Andrić bi, po našoj proceni, mogao biti najozbiljniji kandidat za novog gradonačelnika Valjeva. Zbog dosadašnjeg radnog i političkog iskustva, zbog poimanja tehnologije vlasti i nespornih organizatorskih sposobnosti, zbog brojnih poznanstava i Mihajlovićevih saveta, međunarodnih veza i prijatelja u zemlji i svetu, zbog neophodne prepoznatljivosti u javnosti… Teret će mu svakako biti nizak rejting stranke u Valjevu i Srbiji, lični politički angažman od 14. kongresa SKJ, preko potpredsedničkog mesta u Narodnoj skupštini Srbije u vreme koalicije sa SPS-om i JUL-om, do uzimanja otpremnine prilikom gašenja Savezne vlade Dragiše Pešića (SNP) i eventualne apanaže za učešće u upravljanju jednom od banaka u Beogradu. Ipak, Andrić bi mogao da očekuje (daleko) više glasova od liste LS.

Najozbiljniji takmac za drugi krug je i dr Jovan Tomić (NS), čestit čovek i doskora sjajan hirurg, oličenje radinosti i poštenja. Dr Tomić i Nova Srbija bi, mišljenja smo, mogli da računaju na gotovo podjednak broj glasova a prednost bi ipak mogao da ima kandidat za gradonačelnika te stranke. Drugo je pitanje kako će se on kasnije snaći u eventualnoj ulozi prvog čoveka Valjeva, da li će na tom mestu najviše problema imati sa „krilom jastrebova” svih generacija u svojoj Novoj Srbiji.

Demokratska stranka bi mogla da osvoji najveći broj mandata u Skupštini opštine, a „dvostruka pobeda” bi u ovom trenutku značila pravi podvig za Đinđićeve sledbenike, od kojih pojedinci iz sadašnje vrhuške valjevskog DS-a i nisu uvek bili uz pokojnog premijera Srbije i valjevskog zeta. Činjenica da se na listi demokrata ne nalaze dosadašnji čelnici opštinske vlasti Tomislav Milanović i Žarko Kovač posve je logična iz (bar) nekoliko razloga, a ponajpre stoga što je na Izbornoj skupštini DS-a, 7. aprila 2001, pobedila opcija Milovana Markovića i Nebojše Andrića. Čini se da je u toj situaciji gotovo nebitno ko govori istinu u priči o tome da li je sa Milanovićem i Kovačem u DS-u dogovoreno da se ovoga puta ne kandiduju.

Na određeni broj odborničkih mandata može da računa i DSS, koji će zbog Gavrilovićeve kandidature, ipak, biti manji no što je to moglo biti da je kandidat za gradonačelnika dr Milan Nikolić, pa čak i Milica Vojić-Marković. U SO Valjevo svakako će se naći i odbornici SRS, SPO, SPS, moguće još PSS i SNS. Teško je naravno prognozirati da li će još koja stranka, pre svih G-17 plus i GSS, uspeti da preskoče cenzus od tri odsto glasova birača izašlih na izbore bez obzira na to što bi ta brojka, recimo, mogla da se kreće između 1.800 i 2.400 glasova. Još je teže naslutiti koje bi to stranke u novom opštinskom parlamentu mogle da formiraju većinsku postizbornu koaliciju, ali je gotovo sigurno da to neće biti moguće „bez najmanje tri, a moguće je i svih pet partija”, kako to i u samim strankama procenjuju.

Timovi
Ni jedan od kandidata za gradonačelnika Valjeva do sada nije objavio sastav svog tima za vođenje grada (zamenik gradonačelnika, gradski arhitekta, gradski menadžer, ombudsman, predlog članova Opštinskog veća). Svi obećavaju angažovanje nestranačkih ličnosti „od integriteta”, što je i ranije bivao slučaj u sličnim situacijama, a objašnjenje da mnogo toga zavisi od izbornog rezultata bar u polazu „ne drži vodu”.

Ako ijedan od kandidata ipak promoviše svoj tim to će, čini se, hteli – ne hteli, morati da urade i ostali učesnici u trci za prvog čoveka Valjeva.

Kapitalci na listama
Prvi na listi DS-a je Milovan Marković, visoko su kotirani Aleksandar Mitrović – Aca Gejt, direktor „Zemljotresne direkcije” Zoran Jakovljević (kao „nestranačka ličnost”) i bivši direktor „Krušika” Radivoj Milutinović Beka. Tu su prosvetni radnici Tatjana Tanasković, Vesna Simović, Goran Bojičić i Zoran Novaković Vučko… Pa Milovan Krajinović, dosadašnji odbornik NRS, kao i Žika Ivković, dosadašnji odbornik SD.

Na listi DSS-a prvi je dr Milan Nikolić. Na njoj su i braća Matići – Zoran i Ivan, kao i Zoranov pašenog, rukometni trener Slobodan Jokanović Kreza (kao „nestranačka ličnost”). Tu su i pekar Milenko Dragojević Milence i veletrgovac Saša Pavlović Žinasa.

Među kandidatima SPS-a su i „nestranačke ličnosti” Gordana Grbić i Snežana Stanićević, vođe svojevremenog štrajka glađu u „Krušikovoj” namenskoj proizvodnji.

U „prvoj postavi” srpskih radikala su: preduzetnik Petar Dobrivojević, advokat Veran Panić, poslanik Ostoja Stojanović Džekson, Natalija Grubor i hirurg dr Dobrivoje Grujičić.

Na listi SPO-a su dr Dragiša Pavićević Budlin, dr Slobodan Gvozdenović, dr Nikola Simić, Ljiljana Dimitrijević, Tatjana Gajić, direktor „Elektrodistribucije” Zoran Nikolić, doktor stočarstva Radosav Vujić…
Na listi Nove Srbije su poslanik Milorad Belić, smenjena direktorka Poreske uprave Milena Pavlović, gimnazijski profesor geografije Lazar Nenadović, nezaposleni šumarski inženjer Mikica Savković, direktori javnih preduzeća Dragan Lukić i Željko Vučinić, penzioner Marko Živanović „Struja”.

Prednjače mioničani

U ostalim opštinama Kolubarskog okruga, po broju kandidata za predsednika, prednjače Mioničani. Koalicija SPO-NRS-LS podržala je Zorana Čedu Milivojevića (SPO), aktuelnog predsednika opštinske vlade. Nova Srbija stala je iza Milana Matića Šljape, DSS je kandidovao Živomira Đurića, DS se opredelio za Snežanu Janković-Nikolov, DHSS za Milana Gavrilovića Ćićovana, a G-17 plus za Milivoja Pavlovića, bliskog Labusovog rođaka iz Robaja. Kandidat SPS-a je Vladan Jerinić, Biljana Blagojević iz Rakara je kandidat SRS-a, a Radiša Stanković, bivši „komunistički predsednik” u dva navrata, Karićevog „Pokreta snaga Srbije” (PSS).

U Osečini, vladajuća koalicija SPS-JUL premišlja se između Živorada Bojčića i Živojina Plavšića (možda ipak „iskoči” neko treći), LS su kandidovali Velička Ilića iz Pecke, koalicija SPO-NS-DSS opredelila se za profesora Milana Simića (NS), a DS nagovara Živorada Markovića. G-17 plus je skupio potpise za Nenada Stevanovića, SRS za Dragana Aleksića, a PSS podržava Panteliju Ivanovića. Nestranački kandidat je Branislav Jovanović, šef Mesne kancelarije u Lopatnju.

U Lajkovcu, gde je, bar na početku kampanje, interes izgleda bio najmanji, prvi je kandidaturu predao Dragan Ivanović „Svetski”, dok je PSS promovisao Vidosava Čuluburića. Ubljani su svog gradonačelnika Savu Sarića (GG „Za zavičaj”) izabrali na vanrednim lokalnim izborima održanim krajem prošle i početkom ove godine.