Miša nacionale

Na nedavno završenom Evropskom prvenstvu za mlade košarkaše, u italijanskoj Gorici i slovenačkoj Novoj Gorici, za najboljeg igrača (zvanično, najkorisnijeg - MVP) proglašen je Miloš Teodosić, plejmejker FMP-a iz Železnika. Sada je na pripremama A selekcije Srbije, koja se, pod vođstvom Zorana Moke Slavnića, u Kovilovu sprema za Evropski šampionat u Španiji. "Nadam se da ćemo se Špancima revanširati za seriju poraza na velikim takmičenjima, a primenićemo recept proveren u mlađim selekcijama, kojima su Španci bile stalne mušterije", rekao je Teodosić na pres konferenciji, koju je u Valjevu, posle EP mladih u Gorici, upriličio lokalni Radio 014. Od organizatora je dobio i plaketu, gradskih zvaničnika - ni političkih, ni sportskih - nije bilo!

Miša je pritom izrazio nadu da će uspeti da se, sa reprezentativnim drugarima Milenkom Tepićem (Partizan) i Draganom Labovićem (FMP), izbori za mesto među 12 najboljih "moskitosa", uz žal što se Slavnićevom pozivu, zbog obaveza u SAD, gde studira i igra košarku na Univerzitetu UCLA, nije mogao odazvati i krilni igrač Nikola Dragović. Zanimljivo je da su ovu vest, prenetu iz Valjeva, zdušno komentarisali posetioci foruma na veb sajtu RTV B-92 (njnjnj.B92.net/sport). Oni smatraju da se Teodosić mora naći na Slavnićevom spisku, štaviše da bi kao predvodnik nove generacije srpskih košarkaša trebao da bude i kapiten!

Košarkaška raja očito smatra da je Moka na ispitu - da li će postupiti kao Mirko Novosel, koji ga je svojevremeno uvrstio u državni tim SFRJ, da bi potom nezamenjiv bio i kod prof. Ace Nikolića, ili će se držati trenerskih principa Ranka Žeravice, takođe sjajnog stručnjaka, koji ga je kao igrača godinama "progonio".

Miša Teodosić (1987) je rođen u Valjevu, košarkaški je prohodao u Studentu, na igralištu kraj Ljubostinje. Sa starijim bratom Jovanom (1984), takođe košarkašem, kratko je nosio dres Metalca, a od 2000. je u Železniku i FMP-u. Za njegov prelazak u taj klub najzaslužniji su Nebojša Čović i iskusni stručnjak Dragosavac, a prvi trener u FMP-u bio mu je upravo sadašnji kouč "limenki" Vlada Vukoičić - Divac, koji je sa Teodosićem osvojio prvi trofej u karijeri vodeći pionire FMP-a.

Teodosićev talenat otkrio je Milovan Teofilović Beli, dugogodišnji igrač, a potom i trener Studenta, koji ga je na košarkaški teren pored Ljubostinje vešto preusmerio sa fudbalskog igrališta na Pećini, gde je "mali Miša" trenirao fudbal i želeo da bude golman. "Posle pet treninga bilo je jasno da je najtalentovaniji ne samo među svojim vršnjacima već i među starijima", priča Beli. "Vrlo brzo se odlučio za košarku i tada je bilo jasno da će jednog dana postati as!". Trenirao je i igrao sa starijima, pogaćao i grešio, dobijao i gubio, radovao se i plakao. Odrastao je u Sinđelićevom bloku, sa bratom Jocom nikada nije bio u istoj ekipi na basketu, maloj ševi ili glavometu! A koliko su se tek puta njih dvojica zavadila, čak potukla zbog lopte i utakmice sa drugarima...

Mišu je, kao trener Metalca, jednomesečnom zabranom dolaska na treninge "zbog nediscipline" kaznio Dušan Ružičić, plej Metalca iz prvoligaških dana, koji je školu prošao kod pokojnog Luke Stančića. Ko zna zbog čega je to bilo dobro, tek - Kebac je na taj način ubrzao Teodosićev odlazak u FMP!

Šta tek reći za "trofejnog trenera" Miroslava Mutu Nikolića, koji je Teodosića i centra Golubovića, takođe nesporno talentovanog igrača novosadske Vojvodine, proglasio prekobrojnim za učešće na EŠ mladih 2006. i tako, Miši bar, uzeo "zlato" iz niske koju ima od pionirskih i kadetskih dana sa selektorima Miodragom Kadijom, Stevanom Karadžićem i, sada, Vladom Vukoičićem! Muta se "pokrio" zlatnom medaljom, pa je potom objašnjavao kako su mu "trebali ratnici". Miša je Teodosić ratnik na svoj način. Muta to nije kapirao, ili su menadžeri učinili svoje. Možda je valjevski nestaško preterao u imitiranju svog kouča.

Tek, neka se zna, Nikolić je svojevremeno, kao igrač Goše iz Smederevske Palanke, pesnicom nokautirao sjajnog igrača Bocija Đurića u sred kragujevačkog "Jezera". Ratnički baš! Neka se zna i to da je mali Teodosić, koga sad beogradski treneri i novinari sve češće zovu Teo, kad god mu je bilo teško, savet tražio kod svog prvog trenera Teofilovića. Beli ga je uvek razumevao, umeo i da ga posavetuje.

Dovoljan je bio odlazak do Divčibara, zajednička šetnja i razgovor "u troje" sa Studentovim kapitenom Vladom Jeremićem "Paradaizom", i sve je opet bilo na svom mestu. Student im je bio drugi dom, u njemu su se uvažavali kao u složnoj porodici. Trebalo je videti sa koliko su radosti Mišinu medalju u Valjevu dočekali Nata i Toma Đokić, Vladini roditelji. Otuda žal što Student više ne postoji. Iznedrio je i Vladu Đokića, u FMP-u je i Nikola Kamenica (1991)... Malo li je?

A kad je o Vladi Đokiću reč, podsećanje da je 1996, kao plej beogradskog Partizana, bio 13. na spisku selektora Željka Obradovića za Olimpijadu u Atlanti, a otpao je tek u SAD i morao da se vrati u Valjevo! A šta Vlada Đokić misli o igračkim dometima Miše Teodosića?

"Iskren da budem, čekao sam da ga vidim u duelima sa Kamingsom, američkim Crncem iz Partizana, koji je jak kao stena. Mali (Miša) je odigrao 'ladno, mislim da je mentalno jak, da je tu iznad svih i to je strašno važno", kalje Đokić. "Mora, međutim, mnogo toga da popravi - igru u odbrani, igru bez lopte u napadu, mora da koriguje očite nedostatke na planu fizičke pripremljenosti. I to što pre! Njemu sada treba ozbiljan trener, poput Obradovića ili Maljkovića, možda Skariola iz španske Tau Keramike. 'Divac' Vukoičić ništa od toga nije ispravio u radu sa njim. Miša će biti igrač evropskog formata, NBA mu ne treba - to je američkli cirkus!"

Teodosićeva lopta "ima oči", što bi rekli pojedini fudbalski treneri poput Miljana Miljanića. Taj pas, tu asistenciju (svom) centru u punom "reketu" protivnika, tamo gde je često ne očekuju ni njegovi saigrači, nije imao ni jedan igrač na EP juniora 2005. u Beogradu! A bili su tu i najtalentovaniji Rusi, Italijani, Španci, Francuzi, Turci, Litvanci, Hrvati, Slovenci... Slično je nedavno bilo i u Gorici i Novoj Gorici, što je Slobodana Šarenca, komentatora RTS-a i nekadašnjeg košarkaša novobeogradskog Ušća, ponukalo da kaže kako se "Teodosić igra košarke"! Protivnici su bivali sluđeni Teodosićevim trikovima, do očajanja su ih dovodile lopte koje je mogao da "sakrije" samo Valjevac (eventualno i Čačanin u srećnim košarkaškim vremenima). Uprkos svemu, Miša mora da pobedi sebe, što je i najteže, i to već u narednoj sezoni!

Zbog toga je bitno što će iskusni košarkaški vuci, poput legendarnog Metalčevog "tehnika" Rajka Markovića, pokušati da Miši Teodosiću upriliče raygovor sa Dudom Ivkovićem, Sašom Đorđevićem, Zoranom Radovićem... "Svaki od njih ima šta da mu kaže", uveren je Rajko Marković.

Student je, posle EP za kadete, 2004. u Španiji, umeo da u Valjevu napravi feštu za Mišu Teodosića. Bilo je to ispunjenje obećanja datih valjda još prilikom osnivanja kluba, 1971. godine, da će "jedan od njih" nekada biti najbolji ne samo u Valjevu i (tadašnjoj) Jugoslaviji, već i u Evropi.

Studenta danas nema, veterani se umorili u borbi za vetrenjačama, ponestalo entuzijazma, a Metalac i Valjevo kao da su se odrekli Miše Teodosića. Draži su im oni što pri kraju karijere za pristojne novce ovde "odaju" po terenu. To je, biva, recept za spas valjevske košarke? Mašala!