Moje kajanje je važnije od moje lične sudbine

– Lično sam ubeđen da kao komanadant imam moralnu obavezu da prihvatim odgovornost za postupke mojih potčinjenih čak i kada ih nisam naredio, a moje kajanje je važnije od moje lične sudbine, izjavio je juče pred Haškim tribunalom admiral Ratne mornarice JNA Miodrag Jokić, tokom rasprave o kazni.

Admiral Jokić je optužen za granatiranje Dubrovnika, 6. decembra 1991. godine. Tom prilikom poginule su dve osobe, troje je ranjeno i naneta je materijalna šteta starom gradu. „Činjenica da su ovi životi izgubljeni u zoni moje odgovornosti, ostaće urezana u moju svest do kraja moga života. Spreman sam sa vojničkim dostojanstvom da se poklonim žrtvama, iako sam to učinio i radio nakon granatiranja Dubrovnika, a i kasnije lično ministru pomorstva Hrvatske Davorinu Rudolfu. I ovom prilikom izražavam najdublje kajanje i žaljenje porodicama poginulih za bol i štetu koju im je nanela moja jedinica. Moje žaljenje shvatam kao uslov pomirenja na prostorima bivše Jugoslavije”, rekao je Jokić. On je izrazio nadu da će njegov postupak doprineti i stvaranju perspektive u kojoj neće biti tereta krivice za njegov narod u budućnosti. Admiral Jokić je u svojoj izjavi pred sudskim većem naglasio da je dobro razmotrio optužnicu i da je pred Haški sud došao sa željom da se društvo iz kojeg dolazi iskreno suoči sa zločinima, da počne proces priznavanja krivice i da, bez obzira na raspoloženje javnog mnjenja, otpočne saradnja sa Haškim tribunalom.

Jokić je priznao krivicu 27. avgusta ove godine i prvi je oficir JNA koji se predao Haškom tribunalu. Tužilaštvo je predložilo kaznu od 10 godina zatvora, a odbrana - do dve godine zatvora. Ovi predlozi ne obavezuju sudsko veće. U završnim rečima tužilac Suzan Somers je izvinjenje Jokića ocenila iskrenim i naglasila da ga je tako doživeo i hrvatski ministar pomorstva Davorin Rudolf, kome se Jokić lično izvinio odmah nakon granatiranja Dubrovnika.

- Admiral Jokić je prvi oficir koji je priznao krivicu i za uzvrat ništa nije tražio - dodala je tužilac Somers.

Ona je ukazala na to da prilikom donošenja presude treba pre svega imati na umu težinu zločina, ali je i rekla da je u ovom slučaju imala potpunu i bezrezervnu saradnju optuženog. U ime odbrane završne reči izneo je Judžin O’Saliven. On je rekao da su olakšavajuće okolnosti dobrovoljna predaja, priznanje krivice, iskreno kajanje i izvinjenje žrtvama, kao i sveukupna ličnost admirala Jokića koji je, kako je konstatovao - osoba dobre volje, častan i pošten čovek.

Odbrana je pozvala na svedočenje Marjana Pogačnika, nekadašnjeg kolegu i potčinjenog oficira generala Jokića. Pogačnik je rekao da Jokić nikada nije bio nacionalista. „Zalagao se za Jugoslaviju kao zajednicu ravnopravnosti naroda, a na poslednjem 14. kongresu SKJ on i ja smo bili jedini oficiri koji su glasali za konfederaciju i za mirno rešenje krize u bivšoj Jugoslaviji”. Kao svedok odbrane govorio je i član Liberala Miodrag Stefanović, koji je istakao da je Jokić, između ostalog, učestvovao i u antirežimskim demonstracijama 1996. godine.

Sudija Alfons Ori je rekao da je sudsko veće pod snažnim utiskom da su u ovoj raspravi i tužilaštva i odbrana želeli da pomognu veću i da se nisu držali nepotrebnih stereotipa. Sudija, međutim, nije rekao da li će Jokić vreme do izricanja kazne provesti u pritvoru ili na privremenoj slobodi. Pretpostavlja se da je ta odluka doneta na zatvorenom delu sednice i da će kasnije biti saopštena javnosti.