Novo lice Zelene pijace

…Trenutak neizvesnosti, otvara se koverat u kome pišu imena prvonagrađenih arhitekata: “A prvo mesto osvojio jeeeee…. Autorski tim: Ivan Đukić, Vladimir Todorović, Biljana Bajić! Bravo!”. Bio je to simboličan završetak više nego uspešnog konkursa za uređenje stare Zelene pijace u Valjevu.

Kako je počelo?
Poslednjih godinu dana Društvo arhitekata Valjeva je gotovo sigurno najagilnija valjevska “grupa građana”, kako ga ponekad i poneki nazivaju. Prvo je početkom godine održana manifestacija “Vreme arhitekture”, sa izložbom, predavanjima i tribinama. Potom su krajem leta valjevski arhitekti pokrenuli ambiciozan sajt sa vestima, galerijama i mnogim drugim vidovima interakcije (ova internet prezentacija poslužila je, između ostalog, i kao inspiracija za pokretanje sajta Saveza arhitekata Srbije), a sudeći prema “fidbeku” koji uredništvo redovno dobija praznina na stručnom internet prostoru je barem delom popunjena. Paralelno sa ovim događajima tokom cele 2002. godine teku aktivnosti na “lobiranju”, a potom i na pripremi najvažnijeg valjevskog konkursa – uređenje priobalja Kolubare sa novim gradskim trgom.

Kruna prošlogodišnjih aktivnosti ipak je raspisivanje nekoliko arhitektonskih konkursa, među kojima je prvi – uređenje Zelene pijace.

Konkurs je oglašen u štampi, a onda se krenulo u njegovo promovisanje putem interneta – omogućeno je postavljanje pitanja žiriju preko foruma, u galeriju su postavljene fotografije lokacije, program konkursa sa konkursnim podlogama mogao se preuzeti i sa sajta… Sve ovo je doprinelo da se po završetku konkursa, pred žirijem nađe 14 vrlo uspelih radova.

Žiri i njegovi kriterijumi
Predsednik žirija bio je Miodrag Ćosić, direktor Pijačne uprave, a članovi arh. Zorica Savičić kao predstavnik SAS-a, Dušan Arsenić i Anđelka Mandić Milutinović – predstavnici Društva arhitekata Valjeva, te Vojislav Spasenić, potpredsednik IO SO Valjevo.

Cilj konkursa bio je da se dobije idejno rešenje za rekonstrukciju stare Zelene pijace u tri faze. U prvoj fazi sređuju se ulaz, lokali do ulice Pijačni kej i tezge, u drugoj deo pijace za prodaju mlečnih proizvoda i front prema reci, a u poslednjoj fazi preostali lokali prema mostu i crkvi. Još ove godine biće gotovi radovi iz prve faze, upravo prema pobedničkom rešenju sa konkursa.

Dakle, pred žirijem nije bio lak zadatak. Trebalo je pronaći rešenje koje je na najbolji način tretiralo nekoliko aspekata problema: odnos pijace prema okruženju, najpre prema reci i crkvi, zatim uklapanje u pešačke i saobraćajne tokove, unutrašnja organizacija, kvalitet i količina sadržaja, pa naravno i oblikovanje samih objekata. Jedan od kriterijuma bila je, naravno, i ekonomska isplativost rešenja.

Tokom žiriranja izdvojili su se radovi koji pijacu oblikuju savremenim arhitektonskim jezikom, čuvajući pri tom tradicionalni koncept otvorene tržnice. Imajući u vidu značaj koji pijaca ima u navikama ljudi, lepotu boja, bogatstvo susreta i trgovine, te mogućnost unapređenja takve slike podizanjem nivoa pratećih usluga, žiri je tokom rada svodio broj radova koji ulaze u konkurenciju za nagrade.

Nagrade
Najteže je bilo rangirati radove kada su se izdvojila najbolja tri. Na kraju, po odluci žirija, pobedio je autorski tim koga čine arhitekti Ivan Đukić, Vladimir Todorović i Biljana Bajić iz Beograda. Pored nagrade od 50.000 dinara, ovaj tim biće u prilici da uradi izvođački projekat prve faze rekonstrukcije pijace i da, verovatno već do kraja ove godine, vidi svoje delo završeno i pušteno u funkciju. To je za mlade arhitekte mnogo veća nagrada od bilo kakvih para.

Drugu nagradu u vrednosti od 30.000 dinara osvojili su apsolventi beogradskog Arhitektonskog fakulteta Oliver i Sofija Stamatović. Trećenagrađeni rad, kome pripada 20.000 dinara, potpisali su Valjevac arh. Milorad Obradović i apsolventi Mina Stanković, Danilo Nedeljković i Ivan Obradović.

Žiri je doneo odluku i da se dodele dva ravnopravna otkupa u vrednosti od po 10.000 dinara, koji su pripali Olji Maksimović (takođe Valjevka), odnosno grupi re:ACT (koju čine Grozdana Šišović - još jedna Valjevka, Srđan Tadić i Dejan Milanović).

Šta sledi?

Tokom prve nedelje marta biće upriličena izložba radova sa tribinom na kojoj će njihovi autori i članovi žirija diskutovati sa javnošću o konkursnim rešenjima. Biće to i prilika da se sasvim objektivno vidi koje su prednosti a koje mane traženja rešenja za određene probleme putem javnog nadmetanja. Ovo će svakako biti i zanimljiva prilika da se još jednom prodiskutuje o problemu pijace u gradu, njenoj ulozi u svakodnevnom životu, te perspektivama njenog daljeg razvoja.
U konkretnom slučaju, tema pijace i pijačnog trga ispred pravoslavnog hrama, a sve to još na obali reke i u centru grada, sigurno je jako inspirativna tema i za obične građane, i za ljude koji se bave urbanističkim i arhitektonskim problemima.