Od „Glasonoše” do „Kolubare” II

Podgorje

Izlazilo 1901. godine. Urednik Živko Romanović /?/.

Jedini poznati pomen o njegovom postojanju je članak Živka Romanovića „Iz života Čika Ljubinog”, objavljen u majskoj svesci „Nove iskre” iz 1902. godine gde je rečeno i ovo: „U 'Podgorju', listu što je prošle godine izlazio ovde, u Valjevu”. Rečeno je i to da su Romanović i poreznik Aksa Jokić objavljivali u „Podgorju” nekakve „sitnice” iz života Ljubomira P. Nenadovića. Radovan M. Drašković je docnije zastupao stanovište da je „Podgorje” veoma kratko „živelo”, pretpostavljao je da mu je Romanović bio urednik i da je list bio naprednjački orijentisan.

LIT.: R. M. Drašković, Razvoj štampe u Valjevu, Napred, 18. novembar 1955, 2-3; Z. J., „Okružna samouprava”, Napred, 14. februar 1958, 5. 

Podgorina

Izlazila 1903. godine. Št.: Štamparija M. A. Slavuja.

List je počeo da izlazi u leto 1903. godine. Pokretač – Dimitrije Milić, nekadašnji sudija i okružni načelnik, sa svojim političkim istomišljenicima, pristalicama svrgnute dinastije Obrenovića.

O pokretanju „Podgorine” izvestio je beogradski dnevnik „Štampa” dodajući da će se list „baviti pitanjima iz politike, privrede, vojske i književnosti”.

Sve što se još zna o tim novinama sadržano je u sudskim spisima, nastalim u sporu koji je Slavujeva štamparija povela protiv Dimitrija Milića radi naplate dugovanja za svoj rad na drugom broju lista „Podgorina”, izašlom u novembru 1903. godine u 1000 primeraka. Predmet tog spora bilo je i štampanje nekakvog političkog proglasa i kandidatskih lista za poslanike. Braneći se pred sudom, Milić je poricao da je bio vlasnik i odgovorni urednik lista i da otuda za njegovo štampanje ne snosi „ni moralnu ni materijalnu odgovornost”. Bio je samo član redakcionog odbora. Od značaja za istorijat tih novina je i njegova tvrdnja: „List je izlazio nekoliko dana, zatim je prestao”.

Iz spisa proisteklih iz toga spora vidi se da je znatnu ulogu u nastanku „Podgorine” imao i profesor Milan Dukić koji je posle službovanja u Valjevu premešten u Užice.

LIT.: Nov list, Štampa, 26. avgust 1903; J. Vujić, List „Podgorina” pred sudom u Valjevu, Glasnik IAV, br. 17, Valjevo 1982, 159-162.

Okružna samouprava

(Valjevska okružna samouprava,  glasnik valjevske oblasti)

Službeni organ Okružnog odbora Okruga Valjevskog. Urednici okružne delovođe: Đ. Dimitrijević, Dragoljub Jeremić, Dim. Đ. Zdravković, Ljub. Jevremović, Gavrilo Cerović, Bora Savić, And. D. Miladinović, Rad. Mijušković, Aleksandar V. Živanović. Izlazio od januara 1906. do 1913. godine, 1920-1926, 1928-1929. najpre nedeljno (petkom), od 1912. dvonedeljno. Št.: Štamparija Jov. J. Molnara, Štamparija M. A. Slavuja, Štamparija „Čika Ljuba Nenadović”, Štamparija Dim. A. Slavuja. Format 46 cm. 

Nepotpun komplet lista (61 primerak) iz prve serije (1906-1912) postoji u Gradskoj biblioteci „Ljubomir P. Nenadović” u Valjevu.

Osnovnu i obavezni sadržinu prve serije ovih novina činili su protokoli sa sednica Skupštine Valjevskog okruga i konursi lokalnih državnih organa. U neslužbenom delu pojavljivale su se i poneke tekuće novosti, članci o raznim aktuelnim ekonomskim i drugim pitanjima, statistički pregledi, saveti poljoprivrdnicima ali i književni prilozi, nekrolozi, reklame i oglasi. (U broju od 22. februara 1910. objavljena je pesma „Moja otadžbina” Alekse Šantića.) Kao stalni saradnik naročito se isticao učitelj Stevan M. Popović sa 53 članka, uglavnom poučne tematike. Među povremenim saradnicima nalazili su se: Mihailo D. Maksimović, Nedeljko Savić, Rad. Kosmajac...

U vreme balkanskih ratova „Okružna samouprava” je donosila ratne izveštaje sa bojišta.

List je obnovljen 1920. godine pod imenom „Valjevska okružna samouprava”.

Kao „Glasnik Valjevske oblasti” izlazio 1928-1929. godine. Jedini poznati broj je od 1. novembra 1928. sa oznakama da je on 43. u toj godini  (22. godini njegovog izlaženja) i da se pojavljuje svakog 1. i 15. u mesecu.

LIT.: Trgovinski glasnik, 4. januar 1906; Jugoslovenska štampa, Beograd 1911; Z. J., „Okružna samouprava”, Napred, 14. februar 1958, 5; M. Kisić i B. Bulatović, Srpska štampa 1768-1995, Beograd 1996, 161.       *

Valjevske novine 

Radikalni list. Vlasnik Vučić Milovanović, odgovorni urednik Vojislav Andrić, uređuje odbor. Izlazio od 4. maja 1906. godine, četvrtkom i nedeljom. Cena 10 dinara godišnje. Št.: Štamparija „Čika Ljuba Nenadović”. Format 32 cm.

Izveštavajući o pokretanju ovih novina i želeći im uspeha, beogradska „Samouprava” je tvrdila da će one „zastupati jedinstvo radikalne stranke”.

LIT.: Nov list, Samouprava, 9. maj 1906; Jugoslovenska štampa, Beograd 1911; M. Kisić i B. Bulatović, Srpska štampa 1768-1995, Beograd 1996, 159.          *

Prve žrtve 

Organ valjevskog pododbora Narodne odbrane. Vlasnik za pododobor Mil. Ž. Tadić, apotekar; urednik Mih. Đ. Mladenović, profesor Gimnazije; uređuje odbor. Izlazio 1908-9. godine, četvrtkom. Št.: Štamparija M. A. Slavuja. Format 24 cm.

Pozorište

Organ Niškog pozorišta „Sinđelić”. Izlazio u Valjevu u jesen 1909. godine, četiri puta nedeljno, za vreme gostovanja „Sinđelića” (peti broj 10. decembra 1909). Urednik Kosta A. Delini. Št.: Štamparija M. A. Slavuja. 

List je pokrenut radi propagiranja „Sinđelićevih” valjevskih priredbi. Na naslovnoj strani 5. broja je najava predstave „Marija kći pukovnije” u kojoj je gostovala Draga Spasić, stalna članica Kraljevskog srpskog narodnog pozorišta iz Beograda.

Postoji podatak da je ovaj list pokretan u Valjevu i 3. jula 1910. godine, od istog izdavača i sa istim urednikom.

LIT.: Ž. P. Jovanović, Kalendar važnijih događaja iz istorije srpskog pozorišta, Zbornik priloga istoriji srpskog pozorišta, Novi Sad 1961, 372; Z. Ranković, Pozorište u Valjevu 1860-2010, Valjevo 2010, 48.          *

Zadruga 

Organ Valjevskog zanatlijskog društva. Odgovorni urednik Milorad Mihajlović. Izlazio 1911. godine, nedeljno.

Nema drugih raspoloživih podataka o tom listu.

LIT.: Jugoslovenska štampa, Beograd 1911; Z. Ranković, Vek valjevskog štamparstva, Valjevo 1985, 159.         *

Knjižarske novine 

Izdanje Kraljevske srpske povlašćene knjižare Vladimira M. Matića, Valjevo. Izlazile 1912. godine. Št.: Štamparija „Čika Ljuba Nenadović”.

Bile su svojevrsni katalog knjiga i knjižarskogmaterijala kojima je izdavač raspolagao. List je štampan na 30 strana. Zna se samo za jedan njegov broj.

LIT.: M. Tripković, Bibliografija izdanja u Valjevu 1885-1941, Glasnik IAV, br. 2-3, Valjevo 1967, 31; Z. Ranković, Vek valjevskog štamparstva (1885-1985), Valjevo 1985, 159; isti, Valjevski kraj u dždž veku, Valjevo 2002, 58.      *

Valjevske novine 

Izlazile u Valjevu početkom 1912. godine.

Jedino što se o obnovljenom izdanju tog lista zna je pismo u beogradskoj „Pravdi” od 23. marta 1912. godine (str. 3) dvojice Valjevaca, tkača Alekse Ćirića i trgovca Dragomira P. Sevića, u kome se kaže: „U br. 10. 'Samoupravine' šipke 'Valjevskih novina' koje se povampiruju redovno uoči izbora, izašla je neka odluka radikalnog okružnog odbora, kojom se mi, sanćim, isključujemo iz radik. stranke”.

LIT.: Iz publike, Pravda, 23. mart 1912, 3.        *

Srpski vitez 

Organ Saveza srpskih vitezova to jest sviju udruženih viteških društava Kraljevine Srbije. Vlasnik Savez srpskih vitezova. Prvi odgovorni urednik Rade Novaković, urednik Vojislav Rašić. Izlazio dva puta mesčno. Format 32 cm.

List je pokrenut 1909. godine u Beogradu da bi potom menjao mesta izlaženja. Posle seljenja u Niš pa odatle u Kragujevac, Zaječar i Beograd izvesno vreme je izlazio i u Valjevu, 1914. godine.

LIT.: M. Kisić i B. Bulatović, Srpska štampa 1768-1995, Beograd 1996, 176.     *

Velika Srbija 

Jutarnji list za obaveštavanje i vaspitanje. Izlazio od 27. jula do 26. septembra 1914. godine, svaki dan. Vlasnik i odgovorni urednik Dimitrije A. Slavuj. Št. Štamparija D. A. Slavuja. Format 42 cm.

Izašlo 48 brojeva, dva su u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu (br. 2 od 28. i br. 3 od 29. jula 1914). Cena 5 para dinarskih, godišnja pretplata 16 din., polugodišnja 8, tromesečna 5 din.

U vreme kad se pojavila „Velika Srbija”, Austro-Ugarska je već bila objavila rat Srbiji, a Valjevo se nalazilo u bliskoj pozadini skoncentrisanih i za rat spremnih srpskih vojnih jedinica. Uz povećanu „glad” za informacijama, sasvim razumljivu u takvim uslovima, moguće je da se u toj situaciji povećao i broj žitelja Valjeva koje je trebalo na najpogodniji način obaveštavati. Te okolnosti su mogle biti od presudnog značaja za donošenje odluke o pokretanju lista. Vera u pobedu nad agresorom i tada preovlađujuća politička gledanja na buduće državno uređenje ispoljili su se u izboru imena za novopokrenute novine.

Celokupan prostor u dva dostupna broja „Velike Srbije” ispunjen je napisima o ratu i njegovim posledicama. Na uvodnim mestima su komentari „Sudbina Austrije” i „Srbi pod Austrijom”. Slede rubrike: „Politički pregled”, „Ekonomski pregled” (Uticaj rata na trgovinu, Stanje naše letine) i „Dnevni događaji”. U trećem broju je i rubrika „Zvanične vesti”. Samo jedan napis odnosi se na Valjevo; vest „Prvi austrijski zarobljenici u Valjevu”.

“Velika Srbija”, sudeći po ta dva broja, izlazila je na svega dve strane, u formatu približnom današnjem „Danasu”. Bez obzira što je štampar Dimitrije A. Slavuj označavan kao odgovorni urednik ne verujemo da je on bivao u stanju da sam obavlja celokupan uređivački i novinarski posao. Pogotovo ako se ima u vidu da je taj rad bio svakodnevan i da je trajao čitava dva meseca, do 27. jula do 26. septembra. Ko mu je sve u tome bio saradnik – ne može se ni pretpostaviti.

Valja, uz sve to, imati u vidu i činjenicu da su onda, ali i još čitavih pola veka, svi tekstovi u valjevskim štamparijama slagani ručno, ređanjem jednog po jednog u olovu izlivenog slova. Štamparske mašine su pokretane ljudskom snagom, ručno.  

LIT.: Z. Ranković, List „Velika Srbija”, Napred, 7. januar 1983, 6; M. Mitrašinović, Štampa i štamparije u Valjevskom kraju za vreme Prvog svetskog rata (1914-1918), Glasnik IAV, br. 25, Valjevo 1990, 77-84; M. Kisić i B. Bulatović, Srpska štampa 1768-1995, Beograd 1996, 193; Z. Ranković, Valjevska ratna „Velika Srbija”, Revija „Kolubara”, april 1999, 26-27.         *

Ratni dnevnik 

Zvanični izveštaji Ratnog pres-biroa. Prvi vlasnik i odgovorni urednik Svetozar Jovanović, potom Boža Dimitrijević. Izlazio dnevno od 1914. do 1918. godine u Valjevu (prvih 98 brojeva), Kragujevcu (od 31. oktobra 1914) i Solunu. Št. u Valjevu: Štamparija D. A. Slavuja. Formati 33 i 27 cm.

Ocenjivano je da ovaj list, „kao zvanični bilten o operacijama Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, za istoriju predstavlja dragocen izvor”.

Tokom prvih mesec i po dana rata isti tekst i slog pojavljivao se i u listu „Ratni presbiro”.

LIT: Z. J., Od „Prvih žrtava” do „Poleta”, Napred, 10. april 1958, 5; M. Tripković, Bibliografija izdanja u Valjevu 1885-1941, Glasnik IAV, br. 2-3, Valjevo 1967, 307-318; M. Mitrašinović, Štampa i štamparstvo u Valjevskom kraju za vreme Prvog svetskog rata (1914-1918), Glasnik IAV, br. 25, Valjevo 1990, 77-84; M. Kisić i B. Bulatović, Srpska štampa 1768-1995, Beograd 1996, 195.         *

Ratni pres-biro 

Izveštaji Vrhovne komande. Izlazio 1914. godine, najpre u Kragujevcu pa u Valjevu (brojevi 26-39 u vremenu od 17. do 30. avgusta), svakodnevno u jutarnjem i večernjem izdanju. Št. ? . Format 27 cm.

Tekst i slog istovetan kao i u „Ratnom dnevniku” ali bez imena urednika i bez dodataka koje je imao „Ratni dnevnik”.

LIT.: M. Tripković, Bibliografija izdanja u Valjevu 1885-1941, Glasnik IAV, br. 2-3, Valjevo 1967, 307-318; M. Kisić i B. Bulatović, Srpska štampa 1768-1995, 195. *

Službeni list

AMTS-BLATT

 Izdanje C(esarskog) i K(raljevskog) okružnog zapovedništva u Valjevu. Izlazio od avgusta 1916. do oktobra 1918. godine, svakog 15. u mesecu; naporedo na srpskom i nemačkom jeziku. Št.: CIK okružna štamparija u Valjevu. Prvih 26 brojeva ima Istorijski arhiv Valjevo. Format 30 cm.

Namena, obrazložena u uvodniku prvog broja „Cilj lista”: „Službeni listovi koje izdaju okružna zapovedništva služe rasprostiranju i potrebnom objašnjenju propisa objavljenih u Zborniku zakona i naredaba, izdavanju podrobnijih naredaba i propisa mesne prirode, objavljivanju uputa i pouka komandama žandarmerije i opštinama. U službene listove, zatim, primaće se i druga saopštenja koja treba da su svakom poznata”.

U šestom (junskom) broju iz 1917. godine okružni zapovednik pukovnik Dominić obratio se čitaocima uvodnikom kojim je objašnjeno proširenje sadržine lista: „Mnogostrana privredna pitanja: obdelavanje polja, odgajivanje stoke, užiravanje svinja i njima slična i dalje: poljoprivredni poslovi za pojedine sezone, i mnoga druga, biće, počevši od sada, stručno raspravljana i narodu objašnjena. Nepotrebno je naglašavati značaj ovih pitanja, pošto je on po sebi razumljiv. Zahtevam od svih mojih okružnih referenata, sreskih zapovednika i sreskih referenata za poljoprivredu aktivnu saradnju na ovome poslu, i očekujem od toga uspeh, koji bi mogao poslužiti na korist naroda, a na čast našoj upravi”.

List je štampan latinicom, bez redovnog navođenja imena urednika. To je prvi put učinjeno u uvodniku okružnog zapovednika Dominića gde je rečeno da rukopise za list valja slati „određenom upravitelju ovoga posla, dr Polcu”. Nadoknađeno je u avgustovskom broju iz 1918. godine podatkom da list uređuje: Civilkomesar dr Andreas pl. Csiha. Sa pojavom desetog (oktobarskog) broja, koji su zaplenili i spalili srpski vojnici, oslobodioci Valjeva, okupacioni „Službeni list” je prestao da izlazi.

LIT.: M. Tripković, Bibliografija izdanja u Valjevu 1885-1941, Glasnik IAV, br. 2-3, Valjevo 1967, 307-318; Z. Ranković, Vek valjevskog štamparstva (1885-1985), Valjevo 1985, 60; M. Mitrašinović, Štampa i štamparstvo u Valjevskom kraju u vreme Prvog svetskog rata (1914-1918), Glasnik IAV, br. 25, Valjevo 1990, 77-84; M. Kisić i B. Bulatović, Srpska štampa 1768-1995, Beograd 1996, 199.       *

Glas Tamnave 

Nezavisni list. Ilazio na Ubu od ponedeljka, 15. maja 1922. do jeseni 1923. godine (možda i duže), dva puta mesečno. Vlasnik Milivoje M. Jezdimirović. Urednik Ljub. N. Kostić, sveštenik. Odgovorni urednik Vladimir Filipović, učitelj. Št.: Štamparija Dim. A. Slavuja u Valjevu. U Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu nalazi se pet brojeva iz 1922. (prvi, treći, četvrti, peti i deveti) a iz 1923. godine jedan broj (od 19. avgusta). Jedan primerak iz 1923. ima i Istorijski arhiv Valjevo.

Obraćajući se čitaocima, pokretači „Glasa Tamnave” su u prvom broju lista isticali da se na to odlučuju „iz čistih i najnesebičnijih namera”, rukovođeni željom da pomognu kraju u kome žive i rade. Opredeljeni za strogu političku neutralnost novopokrenutog glasila oni dalje proklamuju da su im interesi zavičaja „u prvom redu pred očima”. U uvodniku prvog broja kaže se i ovo: „Uvodni članci našeg lista stalno će biti posvećeni opštim socijalnim i političkim pitanjima u zemlji, koji će biti raspravljani na jedan – ukoliko je moguće više – objektivan način. Ne bežeći od načelne i objektivne kritike svoga rada i svojih postupaka, mi ćemo u toleranciji ići dotle: da ćemo u list puštati mišljenja i onih ljudi koji naš rad i naše namere objektivno i razložnije budu negirali… Lični napadi, uvrede i klevete, razna senzacionalna i pornografska saopštenja – neće moći imati nikad mesta u našem listu”.

U situaciji kad Valjevo, iako okružna varoš, nije imalo svoje novine, Ubljani su pokazivali ambiciju da „Glas Tamnave” bude ne samo list Uba i Tamnave već i šire. Otuda u njemu i poneke informacije iz Valjeva, takođe i oglasi koje su davali Valjevci. U broju od 1. jula 1922. objavljen je, na primer, članak o osnivanju u Valjevu Okružnog odbora za narodno prosvećivanje koji je za jedan od svojih ciljeva postavio i podizanje spomenika svim borcima sa teritorije Drinske divizijske oblasti, poginulim u Prvom svetskom ratu. Zavređuje pažnju i feljton u nastavcima Milana Tripkovića iz Barajeva „Moje putovanje na Divčibare valjevske”, objavljivan u leto 1923. godine, kojim se, među prvima, ukazivalo na potrebu uređenja Divčibara u izletište.

U „Bibliografiji izdanja u Valjevu 1885-1941” Milan Tripković beleži da je „Glas Tamnave” izlazio i 1924. godine ali mi za to nismo našli drugu potvrdu. Međutim, knjiga Milice Kisić i Branke Bulatović „Srpska štampa 1768-1995” (beograd 1996) nije uopšte zabeležila postojanje ovih novina iako ih ima i u njima dostupnom fondu Narodne biblioteke Srbije. Format „Glasa Tamnave” bio je približan formatu današnje „Politike”. Urednik lista, sveštenik Ljub. N. Kostić, je najčešći autor objavljenih priloga.

LIT.: M. Tripković, Bibliografija izdanja u Valjevu 1885-1941, Glasnik IAV, br. 2-3, Valjevo 1967, 307-318; Z. Ranković, „Glas Tamnave”, Napred, 14. januar 1983; isti, „Glas Tamnave”, Tamnavske novine, 31. mart 1983.       

Narodni učitelj 

List za narodno prosvećivanje. Organ Okružnog odbora za narodno prosvećivanje Valjevo. Izlazio od 1. januara do 1. maja 1923. godine, petnaestodnevno. Urednik: Redakcioni odbor. Prvih pet brojeva štampano u Beogradu (štamparije „Skerlić” i „Sv. Save”), ostali u Valjevu, u štampariji Dim. A. Slavuja. Format 24 cm.

Redakcioni odbor: dr Vladimir Popović, vojni lekar, Vladimir Vojinović, direktor Valjevske gimnazije, Stevan P. Jovanović, upravnik Onovne škole, Nedeljko Savić, učitelj i Jovan Babić, gimnazijski profesor. Oni su i najčešći autori objavljivanih priloga.

Nastao kao rezultat organizovanih napora da se uzdigne kulturni i prosvetni nivo naroda a pre svega sela, osnovni zadatak lista proklamovan je u uvodniku prvog broja – ukazivati put put „ka boljem životu”. Ustaljene rubrike: Narodno zdravlje, Saveti dobrog starešine, Iz privrede, Saveti poljoprivrednicima, Korisne beleške...

Najčešći poverenici, sakupljači pretplate, bili su učitelji a uz njih i nekolicina sveštenika. Do maja 1923. najviše pretplatnika (24) okupio je Živan Gavrilović, učitelj u Dokmiru, a slede učitelji Đorđe Pavićević iz Donje Toplice (23), Nikola Dimitrijević iz Skele (22), Živojin Isailović iz Grabovice (21); po 20 pretplatnika upisali su učitelji: Milorad Milosavljević iz Pauna, Tihomir Jevtić iz Vrela, Raša Antonijević iz Radljeva i Milenko Milivojević iz Petnice.

Poslednji put „Narodni učitelj” se pojavio kao dvobroj 9-10 u maju 1923. godine. U njemu je štampan i prvi deo imenika poverenika uz naznaku: „Nastaviće se”. A nije se nastavilo. Izlaženje je obustavljeno, svedočio je Radovan M. Drašković, „zbog slabog odziva i nedostatka materijalnih sredstava”.

LIT.: R. M. Drašković, Razvoj štampe u Valjevu, Napred, 18. novembar 1955, 2-3; Z. J., „Narodni učitelj”, Napred, 21. februar 1958, 5; M. Tripković, Bibliografija izdanja u Valjevu 1885-1941, Glasnik IAV, br. 2-3, Valjevo 1967, 307-318; isti, Društvo za narodno prosvećivanje, Kultura u prošlosti Valjevskog kraja, Valjevo 1977, 36-37; M. Kisić i B. Bulatović, Srpska štampa 1768-1995, Beograd 1996, 240.

Valjevske novine 

Izlazile 1923. godine. Jedini sačuvani primerak je broj 5 od 11. februara 1923; ima ga Biblioteka Matice srpske. U ime vlasničkog odbora potpisan je advokat Vlada Nedeljković, a kao odgovorni urednik Rada Pavlović, takođe advokat. Št.: Štamparija „Čika Ljuba Nenadović”.

Pokrenute u vreme predizborne kampanje, „Valjevske novine” su ubrzo prestale da izlaze, već krajem marta ili početkom aprila 1923. godine.

LIT.: Prestale izlaziti, Glas Tamnave, 15. april 1923, 4; Z. Ranković, Vek valjevskog štamparstva (1885-1985), Valjevo 1985, 160.            *                     

Jedinstvo 

Izlazilo u Valjevu 1925. godine.

Nema drugih raspoloživih podataka o tom listu.

LIT.: Almanah Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, III, Zagreb 1927-1928, 355; M. Kisić i B. Bulatović, Srpska štampa 1768-1995, Beograd 1996, 251.          *

Organ radikalne omladine 

Izlazilo u Valjevu 1925. godine.

Nema drugih raspoloživih podataka o tom listu

LIT.: Almanah Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, III, Zagreb 1927-1928, 355; M. Kisić i B. Bulatović, Srpska štampa 1768-1995, Beograd 1996, 253.          *

Glas radnika i seljaka 

Vlasnik Dragojlo Dudić, zemljodelac iz Klinaca. Urednik Nikola Kovačević, advokatski pripravnik. Izlazio 1927. godine; izašla četiri broja: prvi 18. avgusta, drugi 25. avgusta, treći 1. septembra, četvrti 8. septembra. Št. Štamparija Dim. A. Slavuja.

U prvom broju uredništvo je poručivalo da se list pokreće „isključivo prilozima radnika i seljaka” i da će „pod današnjim prilikama u jednoj napornoj borbi” moći jedino da se održi „ako bude prihvaćen i pomognut od širokih slojeva radnog naroda”. Zato je apelovano: „Skupljajte drugovi priloge za svoj list i rasturajte ga u što većem broju”. 

Naslovi nekih priloga: Rasulo buržoaskih partija, Tamnice su pune, Ilindanski protest seljaka, Zanatlije u privrednoj krizi, Seljaci i Zakon o zaštiti države, Selo je prezaduženo, Oko hapšenja druga Todorovića, Poresko opterećenje sela, protiv ratne opasnosti, Maltretiranje siromašnih seljaka, Ka diktaturi, Zborovi Republikanskog saveza radnika i seljaka...

Istoričari radničkog pokreta u Valjevu i Valjevskom kraju tvrdili su da je list bio „stalno izložen pritisku policije” i da je to razlog što se pojavio samo u četiri broja. Verovatnije je, ipak, da je sa skupštinskim izborima od 11. septembra 1927. godine prestala i prevashodna važnost njegovog izlaženja – popularisanje kandidata Republikanskog saveza radnika i seljaka.

Istina, u 4. broju lista objavljena je beleška „Pretres stanova drugovima Kovačeviću i Dudiću” koja kazuje i o neprilikama o kojima su pisali istoričari: „Rešenjem od 2. septembra ove god. br. 371 izvršeni su pretresi u stanovima pom. drugova zbog suviše borbenog pisanja ‘Glasa radnika i seljaka’ i sumnje da nosi komunistički karakter. Ovakvom motivacijom rešenja, koje je doneto po naredbi Velikog Župana Valjevske Oblasti, policija je u svom srditom besu, pokazala još jednom svoju poznatu ‘ljubav’ prema radnicima i seljacima koji se kupe oko Republikanskog saveza i ‘Glasa radnika i seljaka’. Samo, vrlo nam je žao što nismo mogli da policiji priredimo to zadovoljstvo, da nam u stanovima nađu ma šta ‘kompromitujuće’. Otišli su praznih ruku sa jednom brukom više”.  

LIT.: R. M. Drašković, Razvoj štampe u Valjevu, Napred, 18. novembar 1955, 2-3; M. Tripković, Valjevo 1900-1941, Valjevo 1980, 200; Z. Joksimović, Revolucionarni radnički pokret u Valjevskom kraju 1919-1941, Valjevo 1981, 125-130; M. Kisić i B. Bulatović, Srpska štampa 1768-1995, Beograd 1996, 262.          *

Glas Valjeva 

Privredno-kulturni list. Vlasnik: Petar Todorović, predsednik Udruženja privrednika (1928-32); Petar M. Tadić, apotekar, u ime Izdavačkog odbora (1932-33); Milan R. Gođevac, trgovac, u ime Valjevske trgovačke omladine (1933-34) i u ime Vlasničkog odbora (1940-41); Života Đermanović, advokat, u ime Vlasničkog odbora (1934-36). List je izlazio od 30. juna 1928. do 26. januara 1936. sedmično (najpre subotom, potom nedeljom) i od 6. maja 1940. do 1. aprila 1941. godine, tri puta mesečno. Urednici: Jovan Babić (1928), Milutin Niketić (1928-29), Momčilo Mitrović (1929-30. i 1935-36), Nedeljko S. Savić (1930-35), Vladeta J. Mladenović (1940-41). Prvobitno sedište uredništva i administracije nalazilo se u Ulici vojvode Mišića 27, a 1940-41. u Narodnoj čitaonici. Št.: Štamparija Dim. A. Slavuja. Format 49 cm.

Uz odrednicu „privredno-kulturni list” stajala je do 1931. i naznaka „vanpartiski”, a 1940-1941. godine – „nezavisan”.

Izlaženje „Glasa Valjeva” je oba puta bilo prisilno prekidano. Prvi put početkom 1936. godine zato što list „nije hteo da služi interesima onog stanja koje je nanosilo štetu i društvu i državi”. Drugi put – zbog fašističke agresije na našu zemlju.

Prvobitnom prekidu prethodile su zabrane nekoliko brojeva ovoga glasila. Do prvog ovakvog nasrtanja došlo je u septembru 1930. godine. Razlog – pisanje „o valjevskom đubretu i labavosti vlasti i sreske i opštinske u pogledu održavanja čistoće u varoši”. Rešenjem Državnog tužilaštva u Valjevu od 28. juna 1932. zabranjeno je rasturanje 26. broja lista, izašlog dva dana ranije, „zbog izvesnih stavova u člancima: Naša godišnjica, Pozvanima da razmisle i reše, Nemarnost za osudu i čl. Iz suda”. Zbog beleške „Valjda mu je to novi demokratizam”, objavljenom 24. decembra 1933. godine, sreski načelnik kaznio je sa po 20 dana zatvora urednika „Glasa Valjeva” Nedeljka Savića, predstavnika vlasničkog odbora i sopstvenicu štamparije u kojoj je list štampan. Načelnik je „našao da je isti napis lažan, tendenciozan”. Ubrzo su pristigle nove slične nevolje: urednik Savić, vlasnik Milan R. Gođevac („miran i lojalan čovek iz čaršije koji ima po sili okolnosti ulogu vlasnika lista”) i štamparka Anica Slavuj dobili su još po 60 dana zatvora. Uz to, Valjevska trgovačka omladina, čiji je Gođevac bio predsednik, odrekla se zbog svega toga vlasništva nad listom. Najzad, zbog članka „Nerazumljivo primenjivanje zakona”, koji je u novinama trebalo da izađe 1. decembra 1935, zabranje je tadašnji broj „Glasa Valjeva”. Ubrzo je došlo i do dugotrajne obustave izlaženja.

Prevagu u listu imali su napisi kojima se razmatraju pojedina aktuelna društvena, privredna i kulturna pitanja, fotografije su se veoma retko pojavljivale, dok su oglasi zapremali do jedne četvrtine lista.

Oko lista se okupilo nekoliko desetina saradnika, ljudi različitih zanimanja i interesovanja. Niko od njih, uz malobrojne povremene izuzetke,  nije bio novinar po profesiji.

Najaktivniji saradnik lista u prvom periodu njegovog izlaženja bio je Miljko Korać, po političkom ubeđenju socijalista, sledbenik Dragiše Lapčevića. To je o dvogodišnjici Koraćeve pogibije potvrđivao Nedeljko Savić u broju od 11. decembra 1940. godine: „Može se reći da je on punih pet godina bio glavni člankopisac uvodnika u gotovo svakom broju. On je bio desna ruka, pa možda i nešto više, glavnom uredniku, bez čije saradnje ovaj nije mogao ni maći u ono doba kada je slobodna i javna reč bila u okovima. Njegovi članci, kao i svi drugi napisi bili su uvek dokumentovani i prožeti istinom i ljubavlju za pravdu  i istinu – pa su ipak na sebe svraćali bodre poglede cenzure koja ih je strašno masakrirala svojim makazama”.

Čitav niz priloga o ljudima i pojavama iz istorije Valjeva i Valjevskog kraja objavio je u „Glasu Valjeva” profesor Ljubomir Pavlović, u to doba nastanjen u Šapcu. Naslovi: Valjevska osnovna škola u vremenu od 1874-1880. god.; Osnovne škole Valjevske oblasti pre 1880. godine; Ranko Gođevac, trgovac iz Valjeva i Beograda; Dve zaboravljene učiteljske porodice u Valjevu; Živko Tadić, trgovac iz Valjeva; Jedan listić iz stogodišnjice (godine 1828. i 1829); Priloz istoriji Valjeva; Tešmanova trgovina... Članke istorijske sadržine objavljivao je i advokat Petar N. Marković: Jovan Simić Bobovac, Valjevo u prošlosti (desetak nastavaka), Čika Ljuba Nenadović, Istoriski razvitak okružnih samouprava u Srbiji i dr. U vrednije slične radove svakako spada i duži članak „Narodna nošnja u Valjevskoj oblasti” učitelja Drag. N. Maksimovića.    

U „Glasu Valjeva” su se često svojim prilozima oglašavali članovi KPJ i drugi osvedočeni protivnici tadašnjeg režima. Dr Miloš Pantić je, na primer, autor nekoliko članaka u kojima se iznose, za tadašnje prilike, neuobičajeni pogledi na neke pojave i probleme u oblasti zdravstva (naslov jednoga od od njih je „Za legalizaciju pobačaja”). U broju od 29. septembra 1935. objavljen je članak Dragojla Dudića u kome se zalagao za razduženje zemljoradnika. Apsolvent prava Savatije Stanišić, inače skojevski rukovodilac u Valjevu, objavio je 1940. godine članke „Naša štampa i selo” i „Naš seoski posed”.

Kao privredno-kulturni list „Glas Valjeva” je povremeno objavljivao i književne radove ali uglevnom bez uočljivije estetske vrednosti. U tom pogledu izvestan izuzetak su proza Dušana Baranina i stihovi braće Dragutina i Dragoljuba Ilića i dr Milivoja Milenkovića.

Pored ovde pomenutih, za „Glas Valjeva” su još pisali: Ljubomir Pavlović, Dragiša Lapčević, Borivoje Stojković, sveštenik sa Uba Ljub. N. Kostić, gimnazijski direktor u penziji Luka Lazarević, zemljoradnik iz Ostružnja Miodrag M. Ivanović, univerzitetski profesori prava Živojin M. Perić i Borislav T. Blagojević, dr Radovan Mijušković iz Uba, inž. Bora Atanacković, advokati Svetolik Grebenac i Petar Marković, učitelj Živojin P. Isailović, saradnik „Politike” Milivoje Stefanović, profesori književnosti Jovan J. Babić i Milivoje Mandić, sveštenik iz Brežđa Milan Tripković, profesor hemije Stevan Nikolić, činovnik iz Mionice Dušan M. Tripković, inženjer Bora Atanacković…  

Celokupan redakcijski i urednički posao obavljao se kao dodatno, neprofesionalno angažovanje.

„Glas Valjeva” je 1932. godne imao u Valjevu 392 stalna pretplatnika, u većini trgovaca, zanatlija, kafedžija, rentijera, društava i ustanova. 

Beogradski „Novinarski glasnik” je u svojoj vrednosnoj rang listi 36 listova koji su izlazili u Drinskoj banovini stavio „Glas Valjeva” na zavidno četvrto mesto.

LIT.: R. M. Drašković, Razvoj štampe u Valjevu, Napred, 18. novembar 1955, 2-3; Z. J., Od „Prvih žrtava” do „Poleta”, Napred, 10. april 1958, 5; Z. Ranković, Braća Ilići u „Glasu Valjeva”, Napred, 6. februar 1981; Z. Joksimović, Revolucionarni  radnički pokret u Valjevskom kraju 1919-1941, Valjevo 1981, 33; Z. Ranković, Nevolje „Glasa Valjeva” s vlastima, Napred, 19. februar 1982; isti, Saradnici „Glasa Valjeva”, Napred, 26. februar 1982; isti, „Glas Valjeva” o „Abraševiću”, Napred, 26. jun 1981, 4; Z. J., U vrhu provincijske štampe. Sećanje Momčila Mitrovića, urednika „Glasa Valjeva”, Napred, 15. II 1985, 5; M. Isić, Seoska problematika u „Glasu Valjeva” 1928-1941 (bibliografija), Glasnik IAV, br. 20-21, Valjevo 1986, 193-206; Z. Tripković, Sport u valjevskim listovima između dva svetska rata (bibliografija), Glasnik IAV, br. 20-21, Valjevo 1986, 207-237; O. Prodanović, Književni prilozi u valjevskim novinama, Napred, 29. mart, 5. i 12. april 1991; M. Kisić i B. Bulatović, Srpska štampa 1768-1995, Beograd 1996, 268.              *         

Sokolski poklič 

Povremeni informativni glasnik Sokolskog društva Valjevo. Vlasnik Sokolsko društvo Valjevo. Urednici: Nikola Hranjec i Milivoje Mandić, profesori Valjevske gimnazije. Izašla dva broja 1936. godine (31. maja i 7. juna). Št. Štamparija Dim. A. Slavuja.

List je objavljivan povodom 30. godišnjice valjevskog Sokolskog društva. Publikovana je tada i „Spomenica o tridesetogodišnjem radu Sokolskog društva Valjevo 1906-1936”. Ima ga u zagrebačkoj Sveučilišnoj knjižnici.

Zamisao pokretača izložena je naknadno, u belešci „Sokolski poklič” Nikole Hranjeca, objavljenoj na 4. strani drugog broja lista: „Naša je želja da ovaj list postane nasušna potreba svih bratskih jedinica ovog okružja. Ideja je da ovaj list ne bude list Sokolskog društva Valjevo već list svih jedinica  u VII okružju Sokolske župe Beograd. Stoga upućujemo svim jedinicama apel da nas u ovom poduhvatu pomognu, time što će i one sarađivati sa nama, i molimo da nam odmah odgovore na sledeće: da li žele da sarađuju u ovom listu. Ako bi se odazvale bratske jedinice list bi izlazio svake druge nedelje. Rukopise bi slali prosvetnom odboru VII okružja. Svako društvo bi bilo obavezno da ima najmanje 25 pretplatnika, a čete najmanje 10”.

Ne zna se na kakav je odziv naišao ovaj apel. Po svemu sudeći, izneverio je očekivanja pokretača pa se izlaženje „Sokolskog pokliča” okončalo sa jedina dva broja na po četiri strane. 

LIT.: Godišnjak štampe Kraljevine Jugoslavije, Beograd 1937, 59; Z. Tripković, Gimnastika i Sokolsko društvo u Valjevu (1870-1941), Kalendar „Valjevac” za 1996, 273-281; M. Kisić i B. Bulatović, Srpska štampa 1768-1995, Beograd 1996, 320.          *

Naša reč

List za ekonomska, društvena i kulturna pitanja. Vlasnik i urednik: Milijan Jeremić, Darinka Selenić. Izlazio od 15. jula do 16. septembra 1936. godine, dva puta mesečno na po četiri strane. Št. Štamparija Dim. A. Slavuja. Format 48 cm. 

Izašlo pet brojeva. Postoje u kompletu u zagrebačkoj Sveučilišnoj knjižnici; jedan broj (četvrti) u beogradskoj Narodnoj biblioteci. U četvrtom broju, izašao 1. septembra 1936, takođe i u petom, umesto Milijana Jeremića, studenta prava, kao vlasnik i urednik potpisana je Darinka Selenić, studentkinja filozofije; razlog – odlazak M. Jeremića na odsluženje vojnog roka. Adresa uredništva i administracije – najpre Braće Nedića 35, potom Kosančićev venac 47.

Saradnici su uglavnom bili mladi komunisti Valjeva, okupljeni oko Omladinskog kluba intelektualnog rada (Okir). Uvodnik „Hoćemo da radimo” za prvi broj „Naše reči” napisao je dr Miloš Pantić koji je bio i inicijator pokretnja tog opozicionog glasila. Završavao se porukom „Hoćemo da radimo. To je geslo grupe mladih ljudi iz Valjeva, koji preko svoga lista žele da kažu svoju reč. Da je kažu, da se čuju i da budu razumljeni”. Pantićevi su, po svemu sudeći, i uvodnici u naredna četiri broja, slagani kurzivom na po dva stubca, čiji su naslovi: Pobuna reakcije u Španiji, Hoće li zbog Španije izbiti novi svetski rat?, Smisao našeg rodoljublja i Ko stvara korupciju?

Imalo je tvrdnji da su, izuzev prvog broja lista, sva četiri naredna policijski zabranjivana.

LIT.: Godišnjak štampe Kraljevine Jugoslavije, Beograd 1937, 12; M. Tripković, Valjevo 1900-1941, 201; Z. Joksimović, Revolucionarni radnički pokret u Valjevskom kraju 1919-1941, Valjevo 1981, 206-207; M. Jeremić, „Naša reč” – glasilo radničkog pokreta, Napred, 15. februar 1985, 4.             *

Valjevski glas

Nedeljni nezavisni list. Izlazio od 21. februara 1937. godine, nedeljno. Vlasnik dr Panta Janković. Urednik Krsto Brajović. Sedište uredništva: najpre  u Karađorđevoj 33, potom Dušanovoj 9. Št.: Štamparija Dim. A. Slavuja. Format 48 cm.      

Objavljeno je 15 brojeva „Valjevskog glasa”; poslednji 30. maja 1937. Celovit komplet postoji u Sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu; u Beogradu, u Narodnoj biblioteci, je broj 6 od nedelje 28. marta 1937.

Uvodnik „Naša prva reč” uredništvo je počelo porukom: „Ovoga puta pokrećemo ‘Valjevski glas’ kao objektivno glasilo Valjeva i njegove okoline. Pokrećemo list oko koga će se moći okupiti svi pošteni i progresivni ljudi naše sredine. Apelujemo na mlade i stare, koji društveni razvoj posmatraju objektivno, tako, kako će njihova saradnja ne samo koristiti ‘Valjevskom glasu’ već i pripomoći normaliziranju naših privrednih i kulturno-prosvetnih prilika”.

Istoričari, koji su pisali o Valjevu u vremenu između svetskih ratova, tvrdili su da je „Valjevski glas”, iako se deklarisao kao nezavisno glasilo, predstavljao „organ valjevske organizacije Jugoslovenske radikalne zajednice”.

Najčešći autor objavljenih priloga je urednik K. Brajović. Većina je nepotpisana, ili sa inicijalima (Č. M., V. P., S. S., R. K. J., M. I., R. J., M. V., M. P., Ž. D.) i pseudonimima (Milmil, Trim, Agronom, Sirena, Divčibara, Slavinđelski) u potpisu. Potpisani saradnici: Stevan Ješić, Nikola Hranjec, dr Branko Kesler, Boško Lj. Kostić, Branko M. Dragović, Rostislav Pletnjev, Ž. Milošević, Vladimir Javor, S. Lučić.

LIT.: M. Tripković, Valjevo 1900-1941, Valjevo 1980, 201; Z. Tripković, Sport u valjevskim listovima između dva svetska rata (bibliografija), Glasnik IAV, br. 20-21, Valjevo 1986, 207-237; M. Kisić i B. Bulatović, Srpska štampa 1768-1995, Beograd 1996, 321.