Povratak Darka Glišića

Kako su radikali Darka Glišića pobedili socijaliste i ine preletače Mike Jokića na izborima u SNS * Socijalisti u SPS se spremaju za kongres, na ceni i dalje reciklirani kadrovi * Zbog čega DSS postaje (D)SS * Tuča za fotelje i kod „žutih” (DS)

Pojedine političke partije u 2011, možda i izbornu godinu, ulaze posle provetravanja sopstvenih redova na svim nivoima. Socijalistička partija Srbije (SPS) će u decembru imati kongres, kako najavljuju veoma bitan zbog redefinisanja programa nakon 20 godina postojanja. „To neće biti izborni, kako ga mnogi najavljuju, već programski kongres”, kazao je u Valjevu portparol stranke Đorđe Milićević, inače predsednik Gradskog odbora SPS i poslanik u Narodnoj skupštini Srbije.

Valjevski socijalisti su, po običaju, prvi istrčali u pretkongresnim aktivnostima, a Milićevićeva izjava može se tumačiti i kao zalaganje za kadrovski status kvo u SPS-u uprkos nekolikim najavama predsednika Ivice Dačića da će biti podmlađivanja, a potom i obznane ublažene verzije kako će o novim čelnicima odlučivati rad i rezultati svakog pojedinca.

Otuda nije nikakvo čudo što je valjevski SPS za najviše funkcije predložio sadašnje visoke funkcionere – Dačića, Žarka Obradovića, Branka Ružića, Slavicu Đukić Dejanović, Milutina Mrkonjića… Jedina je novina to što se Đorđe Milićević predlaže za jednog od potpredsednika stranke! Za Glavni i Izvršni odbor SPS-a iz Valjeva su takođe predloženi „provereni” kadrovi – od Milomira Minića i Milorada Ilića – Miće Kaplara, do Dragana Jeremića Poćute.

POBEDA RADIKALA U SNS – U Valjevu je konačno konstituisan Gradski odbor Srpske naprene stranke (SNS). Bivši radikali (SRS) do nogu su potukli bivše socijaliste (SPS i SNS), JUL-ovce, otpadnike iz Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije (NS)… Podsećanja radi, među valjevskim naprednjacima mesecima je tinjao sukob radikala i socijalista, koji su stolovali na dve adrese, na dva mesta slavili stranačku slavu Svetu Petku, držali posebne pres konferencije. Sve pod firmom dva povereništva, Okružnog sa Darkom Glišićem i Gradskog sa Miroslavom Mandićem na čelu. Pritom, obe frakcije su tvrdile kako raskola nema.

Nekoliko dana uoči „Dana D” iz Gradskog povereništva zovu novinare da „pojasne situaciju”. Osuli su drvlje i kamenje na „politikanta” Darka Glišića, koga podržava kum Aleksandar Vučić, zamenik Tomislava Nikolića. Tvrde kako je veliki sukob i između Nikolića i Vučića. Jedino ne govore o tome zbog čega njima u beogradskoj centrali SNS nisu pomogli oni koji su Mandića ustoličili za poverenika Gradskog odbora „potpisom Tome Nikolića”!

Kada su, na pitanje potpisnika ovih redova, pojasnili ko ima pravo glasa na Izbornoj konferenciji (skupštini), bilo je jasno da su bitku već izgubili s obzirom na to da njihovim istomišljenika u velikoj Sali Gradske skupštine nije moglo da bude ni u naznakama!

Ne sumnjamo u to da su, što bi rekao drug Đezba, pocepali i po tri para cipela dok su formirali mesne odbore po selima. Problem je u tome što je Glišićeva armada formirala paralalne „kućne i porodične” mesne odbore, čiji su predsednici (predstavnici) imali pravo glasa!

U Gradskom povereništvu kao da nisu ukapirali kako „nema ribe s bedema i posla s dupeta”, pa su ušli u Mandinu trakalicu (jednosmernog) dopisivanja sa stranačkom centralom. Niko nije umeo, ili nije imao petlju, da ode u Beograd, pogleda se u oči sa velmožama Tomom i Vučićem i eventualno se izbori za „poštovanje statuta”.

METLA – Ovako, prazna ne puca, pa se u Sali gradskog parlamenta našlo 112 od 120 onih koji su mogli da glasaju, iz Beograda nije bio niko! Svih 112 je za predsednika podržalo dr Dobrivoja Grujičića, hirurga Valjevske bolnice (protivknadidat je trebao da bude dr Milutin Ilić, oralni hirurg Stomatološke službe Doma zdravlja). Grujičić je stari radikalski funkcioner iz vremena jedinstvene SRS, Ilić je socijalista, funkcioner Socijalističke narodne stranke, koju je Mika Jokić kolektivno „prečlanio” u naprednjake. Sekretar je, opet jednoglasno (sve je i inače bilo jednoglasno, a skup je do izbora dr Doce vodio Glišić po ovlasti Tome Nikolića), postao Vladimir Nikolić.

Bilo je aplauza, bilo poklanjanja saborcima, bilo obećanja ovakvih i onakvih, ali i poruka da se u Valjevu „red najpre mora zavesti u SNS kako bi se sutra moglo pred birače”. Ne bismo se zakleli da ni „žuti” (DS) nisu imali udela u ovoj naprednjačkoj rapsodiji (mnogi, uostalom, odavno tvrde da je Boris Tadić veoma zaslužan za cepanje SRS i nastanak SNS). Jer, opet prema tvrdnjama Mande et comp, među kojima svaki viđeniji tribun za sobom do sada ima bar po tri promenjene stranke, sekretar gradskog parlamenta Nikola Ilić (DS) je salu za skupštinu SNS dao drugu Darku, a ne njima, iako su oni (Mandini) tri puta „salu tražili preko pisarnice, a Darkovi je dobili na usmeni zahtev”.

Darko je Glišić apsolutni pobednik ove političke igrarije. Ne samo zbog toga što su njegovi osvojili unutarstranačku vlast nego i zbog toga što se na velika vrata nanovo sa Uba, gde Opštinski odbor SNS još nije (bio) konstituisan,  vratio da „kadi i popuje” po Valjevu.

Nije zgoreg podsetiti da mu je „ausvajs” oduzet u pripremama lokalnih izbora u maju 2008. kada je u Valjevskom odboru SRS pobedila struja da Darka treba vratiti na Ub. Tako je Veran Panić postao poslanik, a kada se on posle nekoliko meseci povukao tu dužnost sada obnaša Zoran Popović iz Ljiga. Darko je tada ostao i bez imuniteta, pa mu je pretilo aktiviranje pojedinih sudskih sporova (za klevete i uvrede, ali  za ozbiljnije stvari). Među vodećim valjevskim radikalima tada je bio i dr Doca, koji je sada dočekao da ga Darko ugura u predsedničku stolicu Gradskog odbora SNS.

Šta će biti sa onima iz dojučerašnjeg Gradskog povereništva? Imaju nekoliko mogućnosti: da priznaju poraz i budu vojnici partije, da se vrate svojim nekadašnjim političkim ljubavima (ako ih tamo prime) ili da, takorekuć kolektivno, pređu u neku novu stranku (možda kod Maje Gojković u Narodnu stranku, koja se učipila kod Mlađe Dinkića u Ujedinjene regione Srbije – URS).

IZBORI U (D)SS – Ako su naprednjaci svoje izbore u Valjevu poluotvorili za javnost, slična aktivnost u DSS je, prvi put od kada stranka Koštunice Voje postoji, održana bez prisustva javnosti (niko od novinara nije pozvan)! Zbog toga, a i zbog nekih drugih stvari – zbog zatvaranja za javnost i načina vođenja Izborne skupštine, zbog prenebregavanja mišljenja mladih i još nekih političkih neistomišljenika, zbog nepoštovanja Okružnog odbora, od DSS je poodavno sve manje onog „D” a sve više narastajućeg „SS”.

A počelo je demokratski, dve izborne liste, štampani materijali za sočenje pobednika… Goran je Lučić opet pobedio Željka Gavrića, što je znak daljeg nestajanja (D)SS sa valjevske političke scene. Suštinski pobednik je, tvrde poznavaoci prilika u stranci Koštunice Voje, direktor Valjevskog katastra Zoran Matić „Divčibarac”.

Uz Gavrića, koji je bio kolateralna šteta, poražena je struja narodnog poslanika Milice Vojić Marković. Ostaje da se vidi da li će ona, eventualno uz pomoć deputata Izvršnog odbora stranke, ovoga puta iz Šapca, na način kako se izborila za poslaničke mandate mimo volje baze, pojasniti gde treba, i kome treba, šta se sa DSS u Valjevu događa. Valjevski odbor DSS je na klackalici – ili će proći kao onaj u Ljigu, koji je nekoliko puta raspuštan, ili će se održati poput Čarobnjakovog u Lajkovcu, gde su se „izmirili i pobedili na iznorima 2008. godine”.

RAT – Ratuju i „žuti” (DS), za sada na najvišem nivou. Pred Veliku stranačku skupštinu bije se bitka za potpredsednička mesta. Kandidata je više nego fotelja, lobira se i po odborima u Beogradu i unutrašnjosti Srbije i Vojvodine, „neprincipijelno atakuje” i na žensko potpredsedničko mesto. Nije isključeno da na kraju sami Boris Tadić obznani koga od kandidata podržava, što bi stvari „demokratski” prelomilo.