Pušenje vrelovoda

U Srbiji, skoro kao niđe, donet jedan od najrigoroznijih Zakona o pušenju. Ali, braćo i sestre, u ovakvoj Srbiji, pušiti se mora, jer smo ga i bez tog zakona popušili.

Slušaj i pazi ‘vamo – Sin i ja živimo u jednoj sobi sa 5000 dinara socijalne pomoći. Leti se prehranjujemo skupljajući šumske plodove, ali zima je teška, plodova nema, a da prosim ne mogu, jer nema ko da mi pruži hranu, svi siromašni. Ovo su reči građanke iz Crne Trave, gradića na jugu Srbije. Svaki treći stanovnik u ovom gradiću je socijalni slučaj, prosečna starost je 65 godina, polovina živi od skromnih penzija, 45 ljudi je zaposleno u lokalnoj samoupravi, 200 njih je u policiji i drugim javnim službama, a samo 20 radnika zarađuje za život u firmama koje nisu na državnom budžetu. Crna slika, ali ne i nedostižna za Srbiju, jer država, odnosno elita na vlasti, je zauzeta sobom i privilegijama sve glomaznijeg državnog aparata. Stručnjaci kažu da Vlada mora da nađe načina da smanji potrošnju, i ličnu i javnu, kao i zaduživanje države i građana, u protivnom očekuje nas grčki scenarij. Moglo bi da se doda da nam Crna Trava svima sleduje.

Naravno da crnog scenarija neće biti jer imamo mudro rukovodstvo na čelu nam Najmudrijim Predsednikom države i Partije. Najmudriji Predsednik države i Partije je samo u poslednjih nekoliko meseci izneo par krucijalnih i dalekosežnih zapažanja, koja će sve dovedu u red i sve ostaviti na svom mestu. Šta rek’o i govorio Najmudriji Predsednik države i Partije, evo, Da treba krenuti u odlučnu borbu protiv korupcije, Raskinuti veze između tajkuna i politike, Vratiti novac u zemlju iz of šor destinacija, Tajkuni treba da grade mostove za narod, Da se ugledaju na Bila Gejtsa, odreknu se dela bogatstva i podele teret krize sa državom i narodom, Da se uvede progresivni porez na bogate, Da se Vlada smanji na 10–15 ministarstava, a da Parlament broji 150 poslanika. U Najmudrijeg Predsednika države i Partije svaka na mestu, svaka za svaki razvoj i napredak. Jedini problem je što jedna izjava sustiže drugu, tako da se na prethodnu zaboravlja, i ništa ne čini po pitanjima njihove realizacije i tog zaživljavanja, tako da ispada da je sve to jedan veliki marketing u kome Najmudriji Predsednik države i Partije samo glumi i glumata Vrhovnog arbitra. Eto, na prozivku bogatih odgovorio mu Milan Beko, za koga se ne zna čega je sve vlasnik, a mnogo toga je vlasnik. Taj i takav Beko javno rek’o Najmudrijem, da oni, bogati, ne znaju kako da pomognu državi, te da bi primer kako se to čini mogli da daju bogatuni iz Demokratske stranke. Tu se Najmudriji koje ljutnuo, i odbrusio da prozvani, a nikog nije imentov’o, ne bi smeli da se igraju sa njim, jer ako on uzvrati udarac svašta će bidne. Jedino nije odgovorio o tim svojim bogatunima.

A razvoj ide dalje i svojim pravcem. Nije Najmudriji jedini mudar, ima tu vazdan kalifa. Kalif Dinkić, koji sade predsedava strankom Ujedinjenih regiona, obećava vraćanje imovine lokalnim samoupravama, vraćanje svih nadležnosti i svih para, samo on ima rešenje i njegovo izvršenje. Čak je dislocir’o Agenciju za regionalni razvoj iz Beograda u Zaječar. Tamo partija Kalifa Dinkića, sa još neki, uzela vlast na ponovljenim lokalnim izborima, i Zaječar dobio Agenciju za regionalni razvoj. U Agenciju zaposleno deset novih ljudi, a vele da će zaposle još deset, koji su najbolji kadrovi. Ajde se nešto opkladimo, ruka u vatru, na temu iz koje su stranke Najbolji kadrovi. Iz keca u keca da su članovi u ti Kalifovi Ujedinjeni regioni.

Početkom prošlog meseca, ili tu negde, desio se i zemnjotres u Kraljevu. Tragedija, stotine kuća nisu za upotrebu. S tim, pa sa zemnjotresom, u vezi i Ceca Ražnjatović. Navodno se odugovlači postupak protiv nje zbog nedela prodaje fudbalera. Neki milioni maraka, evra u pitanju. Vele da lično Palma, da se ne govori o Velji Iliću, sprečava postupak protiv Nacionalne ikone, ucenjujući vlast glasovima svojih poslanika. A Ceca, k’o što se očekivalo, u sred ti’ prozivki oko odgovornosti, očla u Kraljevo i predala celi’ 200 ‘iljada dinara za ugrožene. Pa neka neko kaže da nije društveno odgovorna i solidarna sa svojim narodom.

Zemnjotres u Kraljevu je podsetio i na onaj koji se pre 12 godina dogodio u Valjevskom kraju, odnosno Mionici. Taj za neki stepen bio jači od ovog u Kraljevu. I još se nosimo sa njegovim posledicama. Kažu, da ti pamet stane, ko je sve dobio kuću, a nije treb’o, i ko je sve nije dobio, a treb’o. Neki, kao Aleksa Jokić, i Milomir Minić, dizali i zadužbine u vidu škola u svojim selima. Na temu se, i to javno, javio i direktor tu Direkciju za obnovu i razvoj Kolubarskog okruga pogođenog zemnjotresom. SPS direktor Poćuta se takoreći požalio da u Direkciju slabo pristižu pare, da ima još ‘iljadu kuća za izgradnju, te da će, ako tako bude išlo, trebati još 20 godina da se sve dovede u red. Drug Poćuta nije rek’o a šta on radi, otkud on na mestu direktora, koje on to ima kvalifikacije za zemnjotres, obnovu i izgradnju, i kol’ko je para pojela Direkcija udomljenih drugova i drugarica za ovi’ 12 godina.

Kad se kod para da se reče da Javno komunalno preduzeće, što se zove Toplana, diglo cene za neki’ 30 posto, tako da je kvadrat grejne površine u Valjevu među najvišim u Srbiji. Međutim, direktoru Toplane i to malo. Malo mu i to što je Toplana, uglavnom, izgrađena sredstvima iz donacija, isto je i sa toplovodnom, koju on zove vrelovodnom, mrežom. Pa naravno da je malo, jer u tom preduzećetu, gde je zapošljav’o ko je koga stig’o, ima zaposlenih, odokativno, jedan po metru grejne površine. Jeste da se direktor malo malo vadi na poskupljenje energenata, ali nema ti’ para koje će pokriju te plate, i zato će taj toplovod – vrelovod, uprkos donacijama, subvencijama, otpisivanjima, kreditima, jopet ruka u vatru, da se zida ka’no Skadar na Bojani. Ima bre te plate u Toplani da pojedu taj vrelovod.

Ali ne sve tako bezizlazno, ima opozicija rešenja. Posle dužeg vremena javio se DSS sa svojim programom ekonomskog oporavka. U nji program nije opšti i globalan, oni bato konkretni, javili da su uradili program oporavka za svaku sredinu u Srbiji. Mašala, će to bude berićet. Mora da je izvestilac, ili onaj što pravio biznis plan za Valjevo, lično bio gospodin Lučić, jak kadar Koštuničine stranke. Taj je, kolk’ko se sećanje seća, a seća se, pravo niotkuda bio načelnik Kolubarskog okruga, kad je DSS siš‘o sa vlasti, naprečac post’o neki direktor u Čička „Krušikovim akumulatorima”, da bi napustio tu proizvodnju, i zaposlio se, sa punim radnim vremenom, na mestu predsednika Gradske Skupštine. Nema šta, sudeći po ovom primeru, ljudi imaju rešenje, za sada za sebe.

Za kraj da se kaže da u Srbiji donet jedan od najrigoroznijih zakona o pušenju. Ali, braćo i sestre, u ovakvoj Srbiji, pušiti se mora, jer smo ga i bez tog zakona popušili.