Riba pliva leđno, krmetina drkće

Kako su valjevski odbornici avgust iskoristili za zaslužen odmor, na kojem su doduše još od 31. marta, pomor ribe u Banji Vrujci bio je centralna tema proteklog meseca. Žitelji Vrujaca, ali i nekoliko okolnih sela niz korito Toplice (do njenog ušća u Kolubaru), osnovano su posumnjali da ribu u toj reci truje fabrika sokova „Sinalko Srbija”. Nju je, 30. maja, otvorio srpski premijer Vojislav Koštunica u pratnji nekoliko ministara, prinčevskog para Karađorđević, predstavnika nemačke kompanije „Sinalco International”, strateškog partnera subotičkog „Si&Si”, članova porodice Đorđević (tata, mama, Vojin i Živojin)... U Toplici, nizvodno od fabrike „Sinalco Srbija”, nema ni rakova i žaba, a seljak Zoran Bošković iz Komanica sumnja da su mu dve krave, koje su pasle pored Toplice, i pile vodu iz reke, dva kilometra od mesta gde se proizvode sokovi, pobacile telad u šestom mesecu steonosti. „U krajnjem, nije mi zbog krava, ali na Toplici se, ispod Vrujaca, svakodnevno kupa(lo) na stotinu dece!”, rekao je novinarima Bošković.

Ispostavilo se da je g. Koštunica otvorio, kako zvanični papiri kažu, magacin gotovih proizvoda fabrike vode „Voda voda”! U „Si&Si” to ne demantuju, ali vele da je u toku postupak „promene namene” objekta. Slično kažu i u SO Mionica, mada je pitanje da li će pole svega imati petlju da taj pravno-urbanistički gaf sada i načine. Jer, vizija Banje Vrujci g. Vojina Đorđevića, sa novom pivarom i pekmezarom, sa iseljavanjem škole i pošte sa sadašnje lokacije tik uz Dom vode „Voda voda”, zapravo znači nastanak industrijske zone i gašenje banje!

TAJKUNI – Suprotnu viziju ima dr Milisav Čutović, koji je pored puta Gornja Toplica-Vrujci ovoga leta otvorio letnji deo budućeg kupališno-rehabilitacionog kompleksa (sa stacionarom i 350 zaposlenih). Dr Čutović, svojevremeno tvorac Čigote na Zlatiboru, ali i poslanik JUL-a, smatra da je „Prva nova banja” to što Vrujce može ubeležiti na evropsku kartu sličnih destinacija, te da su banja i „Voda voda” kompatibilni programi, koji sebe dopunjuju, soče i prodaju (kao u Vrnjcima ili Aranđelovcu), dok bi fabriku sokova, pivaru, pekmezaru, pecaru za rakiju i slične industrijske objekte valjalo pomeriti koji kilometar niz Toplicu, u atar Rakara ili Komanica, uz podrazumevajuće sisteme za prečišćavanje otpadnih voda.

U Vrujcima su se sudarili tajkuni Đorđević i Čutović, po mnogo čemu slični, ali u ovoj situaciji g. Vojin uglavnom radi na časnu reč, sa mnogo pompe i glamura, dok je dr Čuto skromniji, pokriven papirima i u dobrim odnosima sa seljacima i medijima.

Na mukama je i mioničko opštinsko rukovodstvo, koje neće biti da nije znalo za čitavu zavrzlamu bez obzira na to što sada svoje prethodnike u foteljama optužuje za nastanak problema. Predsedniku Milanu Matiću Šljapi i saradnicima trebaće strpljenja i mudrosti da pomire „dva jarca na brvnu” i zadrže ih obojicu u Banji Vrujci. Pritom, nejasna je uloga Ljubiše Marića, direktora jedinog hotela u Vrujcima, njegove ambicije i nakane. Da li je uz Vojina ili dr Čuta, sa kim bi da privatizuje banju, može li kako skinuti s vrata Svetu Kovačevića i ostale lokalne ustavobranitelje i probuđene demokrate, koji mu, izgleda, već nekoliko godina mrse račune?

INSPEKCIJE – Elem, na problemu u Vrujcima država je, po ko zna koji put, pala na ispitu. Kako je moguće da inspekcije ne rade o vikendu, pa se voda iz Toplice ne uzorkuje ni deset dan po akcidentu? Da li je dopustivo da gotovo svi odgovorni žmure bar na jedno oko i čekaju da prođe voz? Treba li da, po službenoj dužnosti i saznanjima iz medija, prvi reaguje republički državni tužilac i „aktivira” svoje saradnike „u bazi”, a ovi da tek onda pritisnu policiju, e da bi ikakve istrage bilo? A i republički tužilac se probudio iz dremeža takođe medijski pritisnut pitanjem, zbog čega nije u penziji iako je napunio 65 godina života i „pun kantar” radnog staža!

U „Sianlcu Srbija” tvrde da su dosadašnje analize otpadnih voda pokazale kako su one „boljeg kvaliteta od vode u Toplici”, dok kopije papira iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, koji je radio te analize, a koje poseduje Sveta Kovačević (!), pokazuju da činjenično stvari ne stoje baš tako. Bilo kako bilo, tek ribe u Toplici, malo malo, pa plivaju leđnim stilom!

LUMPOVANJE – Avgust će ostati upamćen i po obnovljenom Sajmu šljiva „Blago Srbije” u Osečini. Okupilo se stotinu seljaka i gotovo 50 preduzetnika raznih fela. Na berzi je, kažu, prodato 180 tona svežih i 50 tona suvih šljiva, 200 litara rakije prepečenice otišlo je na Sabor trubača u Guči, prodate su i sve ponuđene količine džema i pekmeza.

Bilo je i pratećih manifestacija („Zlatne ruke” seoskih domaćica, vožnja fijakerima i autobusom iz 19. veka, nastupi folklora i grupa pevača, nagrađen je lampek za rakiju i podložen kazan za kuvanje pekmeza), što je upotpunilo sliku trodnevnih dešavanja. Obezbeđene su pristojne nagrade najboljima u nekoliko kategorija (šljiva, rakija, stara jela, najbolje uređeni štandovi)...

Kompletan utisak, ipak, pokvarilo je ponašanje „povlašćenih pojedinaca”, koji valjda smatraju da je čitava manifestacija i pravljena zbog toga da bi se oni producirali! Deo krivice snose i organizatori, koji su to omogućili i dozvolili. Degutantno je delovalo da se, već dobro nagrejani, za duplim astalom nađu komandant Garnizona Vojske Srbije u Valjevu, pukovnik Milan Nedeljković (sa sve vojnikom koji ga vozi), šerif divčibarski Žarko Ilić Čombe, kafedžija Đura iz Valjeva i ini drugovi iz lova, sa pijanki, terevenki i ko zna odakle još. I da uzmu pod svoje trubače iz Ježevice, a orkestar mlađeg „Gonga” Lazovića je, na putu ka Guči, u Osečinu svratio zbog ministra kapitalnog Velja, koji je pompezno najavljivan ali nije došao.

Ali je zato bio pomoćnik ministra za poljoprivredu Živa Žebeljan, iz G-17 plus, sa svitom partijskih drugova iz Valjeva i Osečine. I oni su bili za drugim duplim astalom, na ministarskom meniju sa kuvanom krmetinom što „drkće”, renom i krempitama za dezert. I njih su trubači pohodili, na uvce im duvali, sam to činili! U toj priči, obični smrtnici i novinarska bratija bili su u vagonu treće klase. Konobari vele tako reko šef, a šef, gabarita „dva sa dva”, popunio šuber za izdavanje rane u trpezariji škole „Braća Nedići”. A da može i drugačije pokazali su čelnici Privredne komore Srbije, Slobodan Milosavljević i Stojan Jevtić, koji su pomogli da Sajam šljive uspe, a ponašali su se „kao sav normalan svet”.

Svakom, dakle, prema zaslugama i kvalifikacijama!