Studije u SAD

Slobodan Milovanović je student završne godine studija Mašinskog fakulteta u Beogradu gde je prve dve godine završio kao najbolji student tog fakulteta sa maksimalnim prosekom ocena (10,00). Rođen je u Valjevu 1989. godine, gde je učio specijalizovano matematičko odeljenje Valjevske gimnazije i vodio Astronomsku grupu Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda”. Sada je asistent u Istraživačkoj stanici Petnica. Interesovanja i uspeh na studijama odveli su ga da svoju treću godinu osnovnih studija uči u SAD. Slobodanova su se profesionalna interesovanja kretala od astrofizike, preko mašinstva, energetske efikasnosti do primene numeričkih simulacija u nauci i inženjerstvu za šta će se najverovatnije usavršavati na master studijama.

 Povod za ovaj razgovor je njegov povratak u Valjevo/Srbiju, nakon pune godine studija na univerzitetu UAH (University of Alabama in Huntsville). Hantsvil je, inače, gradić u dolini reke Tenesi, na severu države Alabama. Od ostatka konzervativnog juga razlikuje se ogromnim brojem naučnih instituta i industrijskih razvojnih centara, čime je zaslužio da ga zovu srcem svemirske industrije sveta. Upravo u ovom gradu je razvijena čuvena raketa Saturn V, najmoćnije svemirsko vozilo koje je čovek ikada konstruisao, ono je omogućila i prvi boravak čoveka na Mesecu.

Slobodan je imao priliku da studira u ovom gradu, na univerzitetu koji je poznat po programu studija u oblasti svemirskog inženjerstva, i to upravo na tom studijskom usmerenju. S obzirom na to da je i dalje mlad u inženjerstvu, predmeti koje je pohađao bili su oni fundamentalniji, ali to nije značilo da sveže stečeno znanje nije imao prilike da primeni u praksi. Grupa sa kojom je učio prenos toplote, u okviru tog predmeta, imala je zadatak i priliku da projektuje izolacioni sistem za instrument koji će zaista biti poslat u svemir u nekoj od budućih misija. Slobodan kaže da su mu te studije pomogle da otkrije svoje interesovanje ka numeričkim simulacijama, što mu je, nakon završenog prvog semestra sa najvišom ocenom, omogućilo da drugi semestar provede kao asistent u laboratoriji za numeričke metode departmana za svemirsko i vazduhoplovno inženjerstvo i mašinstvo.

Na studije u Americi zaputio se preko programa kulturalne razmene studenata koji se zove FORECAST Exchange čijim angažovanjem svake godine oko 40 studenata iz Srbije i Crne Gore provede po jednu godinu na nekom od univerziteta u SAD. 

Sistem obrazovanja u SAD je izuzetan pre svega zato što je orijentisan prema potrebama studenta. Student je u ulozi „mušterije”, profesori čine sve što je u njihovoj moći da prenošenja znanja izvedu na najbolji način. „Prva razlika, koju sam osetio i na koju se nije bilo baš lako navići, bili su učestali domaći zadaci koji su oduzimali u proseku oko četiri sata nedeljno po predmetu” – kaže Slobodan. Svaki se predaje profesoru koji ih pregleda i tako prati napredak studenta. Ukoliko profesor primeti da neko od studenata ima problema sa gradivom, njemu se posvećuje dodatna pažnja i na taj način niko ne zaostaje za nastavom, osim ukoliko ne pokaže lenjost ne dolazeći na časove.  „Na Univerzitetu u Beogradu nisam osećao toliki pritisak da radim tokom semestra i na kraju se sve skupljalo u završni ispit gde je bilo potrebno učiti nekoliko nedelja po ceo dan u ispitnom roku i boriti se ne samo sa gradivom, već i sa velikim stresom koji uz to ide”, dodaje Slobodan. 

Postoji takođe i velika razlika u tome šta se smatra važnim u inženjerskom obrazovanju. Osnovne akademske studije u Americi su usmerene ka tome da spreme što više kvalifikovanog kadra za rad u industriji na odgovarajućim pozicijama. Kao posledica toga, studenti inženjerstva nisu previše opterećeni kada je u pitanju poznavanje fundamentalnih principa i teorije, akcenat je na praktičnoj primeni tih znanja. Profesori, naravno, izlažu sve potrebne fundamentalne principe, ali se na testovima traže praktičnije stvari. A studenti koji pokažu fundamentalno razumevanje gradiva često bivaju vrbovani za postdiplomske studije. Po Slobodanovim rečima: „Rezultat svega ovoga je da veliki broj studenata u Americi ima veoma ozbiljan odnos prema učenju a veoma malo ih je koji ne uspevaju da polože ispit. Sa mnogo manje stresa i frustracije uspeo sam da savladam mnogo više gradiva”.

Još jedna interesantnst – u američkom sistemu studija, student samostalno bira predmete koje želi da pohađa. Mnogi predmeti se nude u više termina  s tim što postoje tri semestra u toku godine (letnji semestar je skraćen i samim tim intenzivniji). Ovakav način organizovanja omogućava velikom broju studenata da za vreme studija imaju i posao, jer je lako uklopiti radno vreme sa nastavom.

„Stipendija koju sam primao tokom studija omogućila mi je da uštedim dovoljno novca da tokom raspusta posetim i poznate američke metropole i znamenitosti. Imao sam priliku proputujem Čikago, Mineapolis, Njujork, Filadelfiju i prestonicu Vašington: kazuje Slobodan.

Pošto je u Ameriku otišao kao jedan od najboljih studenata Univerziteta u Beogradu, Slobodanu nije bilo teško da se prilagodi studijama u drugačijem obrazovnom sistemu. „Primetio sam da su moja fundamentalna znanja dosta ispred mojih vršnjaka na UAH, ali i da zaostajem u praktičnoj primeni znanja i opštem iskustvu u svojoj struci”, kaže Slobodan. Nakon ova dva semestra nekoliko profesora bilo je veoma zadovoljno njegovim napretkom i rezultatima koje je postizao kao student, ali i kao asistent u laboratoriji, a dobio je i nezvanične ponude za povratak na postdiplomske studije na istom univerzitetu.

Glavna obaveza po povratku u Srbiju mu je priznavanje ispita i završetak osnovnih akademskih studija na Univerzitetu u Beogradu. Za vreme studija u Americi trudio se da ostane u kontaktu sa nadležnima na svom fakultetu i da ih izveštava o svim bitnim stvarima koje su mu se događale. Još pre odlaska obavio je potrebne konsultacije se profesorima o predmetima koje je trebalo da pohađa u inostranstvu da bi mu sve to bilo priznato kada se vrati. Kaže da ga je, nakon povratka, prodekan za nastavu Mašinskog fakulteta više nego prijatno dočekao, a sa svojim mentorom već uveliko radi na svom završnom radu.

Slobodanovi budući planovi predviđaju nastavak studija na Erasmus Mundus master programu COSSE (Računarske simulacije u nauci i inženjerstvu). To je udruženi program koji organizuje nekoliko evropskih univerziteta. U konkretnom slučaju master program vodi Royal Institute of Technology u Stokholmu u saradnji sa univerzitetima u Holandiji i Nemačkoj. „Tokom prošle godine sam aplicirao na ovaj program i uslovno sam primljen na studije pod punom stipendijom. Uslov koji treba da ispunim je da u međuvremenu završim osnovne akademske studije”, obaveštava Slobodan.

„U mojim planovima za Srbiju oduvek ima mesta. Istraživačka stanica Petnica je mesto koje uvek nosim sa sobom kao najpozitivniji vrednosni simbol iz Srbije, tamo mi je uvek drago da se vratim. S druge strane, očekujem da mogu biti angažovan na Univerzitetu u Beogradu ili na nekom od naših naučnih instituta, jer Srbija planira i gradnju novog super-računara u budućnosti. Nadam se da nepostojanje Ministarstva nauke neće zakočiti sve dobre, započete planove u našoj zemlji”, poručuje mladi Valjevac Slobodan Milovanović.