Treći krug

Bilo bi neke pravde da Valjevo pripadne Tomi, jer Ono što je DS u Valjevu, na čelu sa taj Mića i ta Mica, i sama predstava o demokratiji, pa i stranci, su kao Dupe i Oko.

Nedavno, što će reći jako, sam bio u Koceljevi, baš svojim poslom. Razlog, tamo je, u toj maloj opštini izmešu Valjeva i Šapca, na lokalnim izborima, ubedljivo pobedio dosadašnji predsednik opštine Veroljub Matić sa svojom Grupom građana. Osvojio 58 posto glasova, apsolutnu većinu. Na izbore je, kaže, išao kao da su većinski, iz svake mikro sredine je predložio dobrog čoveka. U kampanji nije nikoga kudio, samo je govorio narodu, Pogledajte šta vam se nudi, i ko nudi, i Glasajte za sebe. I narod glasao za Veroljuba, kome je, vele, reč jača od svakog ugovora. Na tim lokalnim izborima, na kojima je Veroljubova lista odnela ubedljivu pobedu, liste najvećih partija u Srbiji nisu prešle cenzus. Srpska napredna stranka, ili taj Toma Vučić Nikolić, je uzela 4,2 posto glasova, a Demokratska stranka, zajedno sa LDP, taj SPO, stigla je do 4,3 posto.

To bi bila poenta slučaja Koceljeva, da kad narod ima izbor, kad glasa za sebe, ni Nikolić, ni Tadić, ne mogu ni da prismrde. Ali, velike partije imaju Izborni zakon po svojoj meri, proporcionalni, glasa se za partije, i niko njima ne može da prismrdi. Što će reći, da ima izbor, narod sigurno ne bi glasao, ni za Ovakvu vlast, ni za Ovakvu opoziciju. Ali narod nema izbora, mora da se opredeli između onoga što mu se nudi. I narod je izabrao, zahvaljujući tome što nije imao izbor, pa je pola biračkog tela otišlo u apstinenciju i Bele listiće, Nikolić je postao Predsednik, i to kakav, kako reče Zagorka Golubović, takav da je Njegovim izborom Srbija doživela najdublji pad.

Ali da vidimo šta je nama jošte ova borba dala. U noći izbornog poraza Tadić je čestitao Pobedniku, rek’o da Ne dolazi u obzir da učestvuje u kohabitaciji, bude premijer, te da se vidimo u nekom drugom filmu. Ni po jada, dogodilo se veliko međutim. Vrh Demokratske stranke je promptno zatražio da Tadić bude premijer, SPS je viknuo da je Tadić najprihvatljivije rešenje, Palma i Krkobabići bili jednoglasni, svi povikali da Srbija nema vremena za gubljenje, i Stručna javnost rekla da je Tadić najbolje rešenje... Kad se malo odljutio što ga intelektualna i druga javnost nije razumela, presaldumio se i Tadić, prihvatio da bude to što mu se nudi, dakle premijer. Ali, veli on, da se prvo razgovara o programu, a onda o personalnim, tim ministarskim rešenjima. I rek’o da ima plan, dva najvažnija zadatka, borbu protiv nezaposlenosti i rat protiv korupcije i kriminala. Dačiću nije trebalo dva puta reći, i on za iste ciljeve, principi su važniji od fotelja. Tako ćemo, sva je prilika, imati istu Vladu, samo što će Dinkića zameni Čeda. A šta će od svega bude, od tog Plana, bude jedno veliko Ništa, ispašće da će od svih izbornih i strateških obećanja svoje – ono Stop stranačkom zapošljavanju – ispuni samo Dinkić, i to ako ga ne uzmu u Vladu.

Zašto ćemo sa starom, novom Vladom, dobiti Ništa. U DS su povikali da ne dolazi u obzir odlazak u opoziciju, što bi po mnogima za Srbiju bila jedina šansa, jer bi to, ta nemojte kasti, značilo Nazadovanje zemlje. Nisu Oni, ti oko Tadića, zabrinuti za Zemlju, sve je to braćo i gospođe zabrinuto za sebe. Predlaganje Tadića za premijera od demokrata je, kako napisa Mile Isakov, zavera protiv Tadića, čista ucena, zbog toga što im je gubitkom izbora ugrozio karijere. Sa Tadićem, kao premijerom, sve će, bar za njih, biti kao prije. A Njih, kojima su karijere i poslovi ugroženi padom Tadića, ima sve do mesne zajednice. Da se ne lažemo, zahvaljujući takvom ustrojstvu, stranačkoj podršci onih koji po unutrašnjosti tuku Šest mandata na čelu opštinskih odbora DS, onih kojima je tako reći jedini pos’o bio da piramidalno uzbrdo daju podršku Tadiću, Tadić i jeste bio to što jeste, lider i ostali tatamata.

Načisto zaboravi’ na u Tadića kohabitacionog partnera Nikolić Tomu. Taj se, kao što se vidi, načisto prepodobio. Resetovan čovek uzduž i popreko, veli da  je uvek bio demokrata, i tako sve u tom pravcu veli. Mali problemi nastanu kad proradi „genetsko“ u njemu, pa izjavi da je Vukovar srpski grad, ali sve se to da ispeglati, jerbo Toma, kao predsednik, neće praviti nikakve smetnje formiranju nove Vlade. A i što bi, sad su svi na vlasti, na sceni je, što reče Čanak, opšti svingeraj i potkusurivanje. Evo primera svežeg, U Kraljevu su obelodanili da su DS, SPS, URS, Preokret i Grupa građana „Složno za Kraljevo“ formirali većinu. Samo što su to rekli, javno porekli, iz Beograda sitnopisali da u Kraljevu, kao i u Čačku, Kruševcu, Leskovcu... Srpska napredna stranka, taj Toma Vučić Nikolić, mora da dominira. To je uslov da se predsednik Toma bude tako kooperativan, da se ne meša u izbor Vlade.

Šta bilo u Valjevu, ne treba ni komentarisati, zna se ko koliko dobio, da demokrate treće, imaju jedan mandat više od Jednog i to Kakvog dr Bobe. U drugom krugu Predsedničkih izbora Nikolić je u Valjevu ubedljivo tuka’o Tadića, a na izbore je izašlo samo 42 posto građana. Skoro najmanje u Srbiji. Ne treba pričati koliki je tu, glede izlaznosti, doprinos Valjevskih demokrata.

Zato bi bilo neke pravde da i Valjevo, po to Sitno pismo iz Beograda, pripadne Tomi, jerbo su Demokratska stranka u Valjevu, taj njen mindža kadar, i Predstava o Demokratskoj stranci, pa i očekivanja od takvog funkcionera i člana, kao Dupe i Oko. Neko se zabrinuo, jok, sve to tera dalje, iz VA DS vele da će se kontinuitet vlasti nastaviti ako se Gore dogovore da tako bude „hijerarhijski nizbrdo“. Da su i oni, majku ti božju, spremni za dalji doprinos.