Tri dana u Štajerskoj

Deoba viziranih pasoša, učinjena pred ulazak u avion, pružila je novinarima početno poželjno iznenađenje – mogućnost ulazaka u zemlje šengenskog viznog režima u jednogodišnjem trajanju bez novih overa.
 
A prvi susret sa domaćinima bio je u mestu Zalog kraj Ljubljane gde smo najpre doznali da je ovo novinarsko putovanje u Sloveniju organizovano u sklopu projekta „Moje naj meso”. Predočavane su nam onda i činjenice o tome koliko se i kakvog živinskog mesa proizvodi i troši u Sloveniji i koliko ga Slovenci izvoze u razne evropske države. Uz ptujsku „Perutninu” vodeći nosioci tog vida privređivanja tamo su živinarska preduzeća iz Pivke i Murske Sobote. Govoreno je, između ostaloga, i o tome da potrošači sve više žele da doznaju odakle dolazi hrana koju uzimaju i kakvih je ona svojstava, odnosno da su sigurni da je poreklom ne samo od zdrave živine već da su pouzdano zdravi i ljudi koji se staraju o živini. Potrošači se, uz to, sve više okreću hrani prizvedenoj u prirodnim uslovima. Sve je izrazitija njihova zainteresovanost za uslove života stoke od koje potiče proizvod koji uzimaju.
 
Ukratko – zahteva se u svakom pogledu poštovanje visokih standarda. Da bi se, na primer, otklonila opasnost prenošenja ptičjeg gripa ili kakve druge živinske bolesti, svima zaposlenima u „Perutnini” zabranjeno je držanje u domaćinstvu bilo koje živine. Staranju o zašti proizvoda bila je na odgovarajući način podvrgnuta i ova družina novinara: navlačenje preko odeće zaštitnih sredstava i dezinfekcija čak i pri ulasku u pogon gde se proizvodnja mogla posmatrati jedino kroz zastakljenu pregradu.

U prvom razgovoru sa novinarima iz Srbije domaćini su govorili i o tome da je „Perutnina” već uspostavila u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini svoj vertikalno postavljeni sistem proizvodnje i prerade živinskog i da se upravo nalazi pred takvom ekspanzijom i u Srbiji. To će se ovde postizati preko preduzeća „Topiko” iz Bačke Topole, kupljenog proletos prilikom njegovog privatizovanja. Ubeđeni su da će veoma brzo u svemu postizati kvalitet ravan slovenačkom. Upoznali smo i novog direktora „Topika” – Miću Đokića, rodom iz Azbukovice.
 
Novinari su su u Zalogu posetili klanicu ćurki okolini, a sutradan u Ptuju klanicu pilića i fabriku u kojoj se pileće meso prerađuje u finalni proizvod. U Ptuju je bio i razgovor sa dr Romanom Glaserom, predsednikom Upravnog odbora „Perutnine”. Pred veče smo išli u Gornju Radgonu (Mesna industrija „Panvita”) pa u posetu, u mestu Levance, jednoj živinarskoj farmi uz upoznavanje sa radom zadruge živinarskih farmera koja ima 181 člana. Zarugari su, uostalom, i glavni vlasnici „Perutnine” pa im, uz plaćanje preuzetih pilića (23-25 centi po kilogramu), pripadaju i dividende.

Nekoliko večernjih sati provedeno je u ptujskoj vinariji znatne starosti (takođe pripada „Perutnini”) uz degustiranje šest ili sedam raznih vina i viđenje na kratko najstarije boce vina u Sloveniji (napunjena je 1917. godine).

  Prenosimo još poneki detalj uočen tokom ta tri dana. Novinare iz Srbije po Štajerskoj je prevozio autobus preduzeća „R-turs” iz Ljubljane čiji je vlasnik Radislav Milutinović. Dobrim delom to putovanje se odvijalo sporednim putevima, i te kako zanimljivijim od glavnih, jer su omogućavali da neposrednije vidimo gde i kako žive Slovenci u Štajerskoj. Kuće su im rasute po tamošnjim predelima, očito je po svemu da su svakodnevno nastanjene, a po brdima su mnogi a uz to i prostrani vinogradi. Iz fabrike, našeg kratkotrajnog domaćina u Radgoni, godišnje kao sporedni proizvod iz bioenergije „izađe” u elektromrežu dva miliona kilovat časova.

Programom i sunčanim oktobarskim vremenom bila nam je omogućena i višečasovna šetnja Ljubljanom, svako prema sopstvenom interesovanju. Poneki su sve vreme proveli u restoranskim terasama uz Ljubljanicu, drugi su pohodili robne kuće da bi, između ostaloga, poredili i cene u našoj i njihovoj prestonoj varoši, treći zalazili u knjižare i galerije, četvrti jednostavno „bazali”... Među odveć retkim grafitima uočili smo i jedan ovakav: „Stop Janša!” Bio je petak oko podne a središte Ljubljane prepuno naroda, domaćeg ali i stranog.

Za kraj – jedna neprijatnost: dvočasovno docnjenje JAT-ovog aviona na liniji Ljubljana (Brnik) - Beograd.