Loading article...
Loading article...
Naša knjiga „Valjevke“ (drugo izdanje) predstavljena je 27. marta u Beogradu, u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Na okupu se te večeri našlo oko 150-oro zainteresovanih, u većini Valjevki i Valjevaca, veoma mladih ali i onih koji to nisu.
Naša knjiga „Valjevke“ (drugo izdanje) predstavljena je 27. marta u Beogradu, u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Na okupu se te večeri našlo oko 150-oro zainteresovanih, u većini Valjevki i Valjevaca, veoma mladih ali i onih koji to nisu.
CC
O knjizi je govorila Marina Simić, antropološkinja, docentkinja na beogradskom Fakultetu političkih nauka. Prisutnima su se potom obratile pesnikinja Radmila Lazić i arhitektica Milenija Marušić, obe zastupljene u knjizi među 77 najznatnijih Valjevki. Bila je to prilika i za još jedno javno predstavljanje novinarke Darije Ranković, Valjevke ličnosti 2013. godine. Zdravko Ranković je govorio o nastajanju knjige „Valjevke“.
Moderator večeri - Tanja Manojlović, novinarka RTS.
Muzički deo – Mile Antonijević (saksofon).
Uz razgovore poznanika i prijatelja, vođene posle promocije, služeni su Valjevsko pivo i rakija „Romeo i Julija iz Velikih Marišta“.
Sudeći po svemu bilo je to jedno lepo, jedno zanimljivo i podsticajno veče u Centru za kulturnu dokumentaciju.
CC
O nastajanju „Valjevki”
Putujući pre dve-tri godine autobusom iz Valjeva u Kragujevac, jedino što sam u toj dugotrajnoj dokolici mogao da radim, a nije mi se ni spavalo niti sam imao šta za čitanje, bila je mogućnost pisanja. U nekekav blok beležio sam imena po bilo kom osnovu znamenitih, Valjevki. Onih kojih sam se mogao setiti bez oslonca na literaturu.
U Kragujevcu sam o tome pričao koleginici novinarki Milevi Malešić iz Prijepolja koja je aktivistkinja u ponekim ženskim organizacijama. Osnovala je Forum žena Prijepolja i televiziju takvog opredeljenja. Rekao sam joj onda i da ću napraviti knjigu o Valjevkama, i sam ne verujući da će se to ostvariti.
Trebalo je da prođe još vremena dok u Reviji «Kolubara» nisam započeo neveliki serijal «Valjevke». A onda, u januaru prošle 2013. godine, postao sam svestan da od takvoga materijala doista može da nastane i knjiga. Njena pojava najavljena je već za drugu polovinu aprila 2013. što je i postignuto.
Drugo, znatno prošireno i umnogome poboljšano izdanje, objavili smo jesenas.
Značajnu podršku pružili su nam suizdavači, pojedinci i organizacije, koji su se pretplatili bar na po 11 primeraka. Poneki od njih su i večeras ovde (Mileva Malešić, dr Zoran Jokić, Miroslav Paunović). Ovaj «Kolubarin» izdavački poduhvat podržala je finansijski i valjevska Gradska uprava.
Drugo izdanje «Valjevki» nije, verovatno, i poslednja «Kolubarina» i autorova reč o Valjevkama. O Valjevkama, nekadašnjim i sadašnjim, ima se još mnogo šta kazati.
Ovo izdanje rasprostrlo se na 320 strana, naredno bi moralo da premaši 500.
Dakako i onda sa promocijom u Centru za kulturnu dekontaminaciju. I sa velikom izložbom o Valjevkama.
