Valjevo: Gradac, kao primer

Mitska reka! Ovako je jedan televizijski novinar u seriji svojih putopisnih emisija nazvao reku Gradac. Priča o zaštiti i o unapređenju klisure Gradca jedan je od boljih primera rada na zaštiti životne sredine u Srbiji. Kao i svaki, u osnovi pozitivan proces, i zaštita Gradca je imala svoje uspone i padove, svetle ali i one drugačije trenutke, dobijala podršku i bila izložena osudama, imalo je i pomagača i odmagača. Uvek više nerazumevanja nego razumevanja. Tim pre, rezultate koji su ostvareni na zaštiti Gradca valja ceniti.

Klisura reke Gradac proteže južno od Valjeva. Među poznavaocima i zaljubljenicima u prirodu važi za jedan od najatraktivnijih prostora očuvane prirode u Srbiji. Bistra voda, raznolik biljni i životinjski svet u vodi i oko nje, veliki broj pećina, sakralni objekti... Sve to je na relativno malom prostoru pa i po tome predstavlja retkost i doista ima posebnu vrednost. Gradac je izazov za ribolovce, omiljeno je izletište velikog broja Valjevaca, raj za istraživače, nezaobilazno mesto za sve one koji turistički posećuju Valjevo.

Istorijat zaštite ovog prostora je dosta dug. Prvi pravni akt doneo je Zavod za zaštitu prirode i prirodnih retkosti NR Srbije (današnji Zavod za zaštitu prirode Srbije) 1958. godine. Tim dokumentom zaštićena je Baćina pećina sa svojom kolonijom slepih miševa. Sledeći akt je, na inicijativu Istraživačke stanice Petnica, donela SO Valjevo 1984. godine. Odnosio se na zaštitu uskog dela klisure Gradca, površine 877,66 hektara.

Ekološko društvo „Gradac” osnovano je 1986, a na njegovu inicijativu je 1987. godine SO Valjevo novim aktom proširila zaštićeno područje sve do ušća Gradca u Kolubaru. Za staraoca nad ovim prostorom imenovano je ovo Ekološko društvo uz izvesnu supervizije od strane Istraživačke stanice Petnica. Nešto kasnije, doneta su akta o zaštiti spomenika kulture hidroelektrane Degurić (1991) i šireg prostora oko već zaštićenog spomenika – manastira Ćelije (1992).

Konačno, 1998. godine Zavod za zaštitu prirode je pripremio elaborat o zaštiti kojim se klisura reke Gradac svrstava u visoki rang: „predeo posebnih odlika”. Na osnovu tog elaborata, SO Valjevo je 2001. godine donela odluku o zaštiti, a za staraoca ponovo imenovala Ekološko društvo „Gradac”. Zaštićeno područje se prostire na 1.286 ha i obuhvata najatraktivniji deo klisure.

Iz ovako kratkog istorijata ne može se videti koliko su rada, energije i entuzijazma uložili pojedinci i organizovane grupe zaljubljenika u prirodu i Gradac da bi se, samo formalno pravno, rešio status i „ozakonila” zaštitu ovog prostora. U tim nastojanjima prednjačili su članovi Ekološkog društva „Gradac”. Paralelno sa ovde već navedenim, organizovane su brojne akcije čišćenja i uređenja vodotoka i priobalja, obnova zapuštenih objekata. Ustanovljene su, uz to, škole u prirodi, brojni istraživački i edukativni kampovi, poneki su bivali međunarodnog karaktera, publikovan je promotivni materijal, organizovane tribine i sl. Takođe, organizovana je zaštitna služba, usvojen specifičan režim ribolova, mnogo se radilo i na sprečavanju nelegalne seče šume, izvlačenja šljunka iz korita reke itd.

Ekološko društvo „Gradac” je tokom dve protekle decenije uspostavilo blisku saradnju sa resornim ministarstvom i stručnim institucijama, takođe i sa srodnim organizacijama širom Srbije pa i u regionu. Postignuti nivo rada ove asocijacije više puta je ocenjivan kao izuzetan, što je potvrđeno i mnoštvom  nagrada.

Naravno da je pokatkad bivalo i propusta i pogreški, preambicioznih projekata što, uotalom, prati skoro svaku dugoročniju inicijativu. Pri tome posebno bi trebalo imati u vidu i činjenicu da je Ekološko društvo „Gradac” udruženje građana čiji su aktivisti uglavnom volonteri. U takvim uslovima, sa članstvom čiji se broj kretao od 150 do 200 punoletnih građana, bilo je prilično teško napraviti kvalitetnu organizaciju, sa jasno utvrđenim prioritetima. Afiniteti članstva su često veoma različiti, ponekad i međusobno suprotstavljeni. Ovakvi problemi su, ipak, uspešno prevazilaženi, posle rešavanja svakog od njih asocijacija je postajala jača. Ona pri tome nikada nije odstupila od svoje osnovne misije – zaštite i unapređenja klisure reke Gradac.

Da je imalo više razumevanja i saradnje sa Opštinom (danas – je to Grad) Valjevo, verovatno da ne bi ostali neostvareni neki interesantni i ambiciozno zamišljeni projekti: razvoj izletničkog turizma, foto safariji, obnova zapuštenih vodenica, pravljenje malih hidrocentrala, revitalizacije gradskog jezera. Jednostavno – svi kapaciteti Gradca nikada nisu u dovoljnoj meri prepoznati od strane nadležnih opštinskih organa i institucija.

Utisak je, s druge strane, da su se u poslednjih nekoliko godina veoma proredile aktivnosti koje su preduzimane radi razvoja ovog zaštićenog prirodnog dobra. O njemu se najviše govori u kontekstu unutrašnjih sukoba, borbe dve suprotstavljene struje, legalnim i nelagalnim skupštinama i legitimnom i nelegitimnom rukovodstvu. Javnosti se predočavaju različita stanovišta, obe „frakcije” imaju svoje argumente. Može biti da pravi uzroci trenutnog stanja leže u činjenici da je dosadašnjim načinom upravljanja zaštićenim prirodnim dobrom dostignut maksimum i da je za dalje unapređenje neophodno pronaći novi model zaštite klisure Gradca. Pre svega, jedan deo ovog zaštićenog prirodnog dobra po svojim prirodnim karakteristikama zaslužuje da bude svrstan u kategoriju višeg ranga – Specijalni rezervat prirode. Odluka o promeni statusa donosi se na republičkom nivou, a prema važećim propisima takvim prostorom mora upravljati profesionalna institucija. U praksi, to su najčešće javna preduzeća ili javne ustanove koje osniva skupština grada.

Dok se ne nađe odgovor na ovo pitanje a uz to i ne reši postojeće stanje u samom Ekološkom društvu „Gradac”, ostaje nam da se uzdamo da zaštićeni prostor neće biti zapušten niti na bilo koji način ugrožen. Ubeđeni smo da će ta asocijacija uspeti da prebrodi i sadašnju krizu; šta više – da će iz nje izaći jača, sa nekim novim kvalitetima, koje i ne slutimo.

(Autor je direktor preduzeća za menadžment i konsaltnig u oblasti životne sredine „Eko dimec” u Valjevu)