Valjevo ima grb

Ovo su reči Miloša Ćirića, našeg istaknutog grafičkog dizajnera i profesora Fakulteta primenjenih umetnosti i umetnika koji se vrlo predano i uspešno bavio heraldikom na ovim prostorima. Ovim rečima gotovo da nema šta da se doda. Savremena evropska heraldika duboko je utemeljena u heraldičkoj tradiciji srednjeg veka.

Problem sa heraldikom na našim prostorima je u tome da pomenuta tradicija gotovo ne postoji i ako je ova konstatacija preoštra, onda najblaže može da se kaže da je skromna i oskudna. Zato je vrlo dragocena svaka naznaka heraldičkih pokušaja i izvedenih grbova na muzejskim eksponatima ili kulturno–istorijskim spomenicima, najdirektnijim svedocima burne istorije naših prostora.

Zbog toga je bio izazovan predlog gospode Berka Savića i Zdravka Rankovića, da neophodnim grafičkim intervencijama pokušam da rekonstruišem i osavremenim grb na ploči sa natpisom vojvode Jakova Nenadovića na kuli na Kličevcu u Valjevu.

To nije bio lak posao, jer su zub vremena i naša nebriga ostavili na ploči traga i deo grba je uništen i nije dovoljno vidljiv.

Uglavnom, rezultat je pred vama. Po mom mišljenju, to je vrlo zanimljiva grafičko-heraldička kompozicija, mnogo prijemčivija nego što je u prvi mah izgledalo. Sve je grafički uobličeno i stilizovano, ali je original maksimalno ispoštovan, uz male korekcije.

Ali, najvažnija stvar vezana za ovaj grb – moguće znamenje Valjeva je sadržana u mudrim rečima profesora Ćirića. Ne treba ništa da se izmišlja novo, ovo je heraldička tradicija najdirektnija moguća, nalazi se u našem gradu i ništa prirodnije od toga da se budući grb našeg grada temelji na ovom grbu na ploči vojvode Jakova Nenadovića.

Naši gradovi su preživeli dve velike heraldičke najezde. Jedna se desila posle rata sa svim obeležjima socrealizma (takav je bio prethodni grb Valjeva – ružan, potpuno negirajući najveći deo istorije našeg grada. Druga najezda se desila u poslednjih deset godina sa radovima Srpskog heraldičkog društva koje je, pokušavajući da stvori instant heraldičku tradiciju tamo gde je nema, napravilo čitav niz gradskih grbova koji pre predstavljaju papazjaniju svakojakih nabacanih simbola nego ozbiljne heraldičke radove (primeri: Kragujevac, Niš, Vračar, Šabac, Mionica...)

Uzgred budi rečeno, srednjovekovna heraldika je ostavila Francuskoj preko 10.000 gradskih grbova.

U svakom slučaju, ne prejudicirajući nikakve odluke i bez namere da gradu namećemo rešenje grba, dragoceno je da sačuvamo i ukažemo na retke ostatke heraldike na našem prostoru i na dobru osnovu da se dođe do grba Valjeva, koji će pre svega biti lep i potpuno utemeljen u tradiciji.