Valjevski izvori, česme i fontane

- Najstariji i najizdašniji izvor pitke vode po kome i ceo kraj, još od Turaka, nosi ime. Voda izvire iz zemlje podno Mitrovića - Ajhingerovog brda. Valjevo je 1938. godine kaptiralo taj izvor za svoj prvi vodovod a voda je te godine sa Ilidže stigla do „371 domaćinstva, sa četiri vodomera, u 10 zgrada i u tri javne česme.” I danas kao i tada, Ilidža daje 18 litara vode u sekundi, sa tridesetak metara dubine. Stručnjaci je preporučju za flaširanje jer se kontinuirano od 1926. godine prate podaci o njenom izuzetnom kvalitetu što je u nas prava retkost. Voda Ilidže danas se pumpama prebacuje do fabrike vode na Pećini odakle se, kad nije suša, pušta kao potok niz uređenu padinu. Na mestu kaptaže, Miodrag Kića Lalović, inženjer hortikulture, uredio je 1996. g. fontanu oko koje su klupe za odmor.

Paklje - Najveće prirodno vrelo u okolini Valjeva kojim se obezbeđuje voda za oko 80.000 stanovnika. Od jakog vrela uzima se preko 300 litara u sekundi od 1959. godine. U sušnim periodima izdašnost padne i na 100 litara u sekundi što je tipično za karstna vrela. Kvalitet i ukus vode visoko se ceni ali se i gubi nužnim hlorisanjem u gradskom vodovodu.

Krušikov vodovod - Od 1955. godine kada su urađeni bunari u „kukuruzištu”, na prostoru na kom je sada naselje Kolubara dva, postrojenje Krušikovog vodovoda nije prestajalo sa radom. Jedva vidljivo iza gustog zelenila, prolaznicima kroz ovo naselje odaje se ne mnogo jakom bukom pumpi. Iz podzemnih jezera, koja pripadaju toku Kolubare, dnevno se isporučuje 500 kubika tehničke vode. Jedino je bilo poremećaja kada je rađena nova trasa pruge. Kažu da je besprekorni rad pumpi bez ikakvih kvarova zasluga ljudi koji su se o njima brinuli.

Platani - Podno Vidračke stene oduvek je bio živ i jak izvor koji je, možda među prvima u istoriji grada, uređen za javnu česmu. Zasluga je to uglednog Miloša Arapovića o čemu svedoči i natpis na portalnom delu česme : Ovaj spomenik / Joci Arapoviću i njegovoj supruzi Mari / podiže iz Blagorodnosti / Miloš Arapović / 1880 g. Joca Arapović bio je jedan od najbogatijih trgovaca Valjeva 19. veka. Zanimljivo je da mu česmu u spomen podiže posinak Miloš. Koliko je ova česma poštovana kod Valjevaca potvrđuje i mermerna ploča na kojoj piše: Obnovljena 1952 u čast VI Kongresa KPJ / Društvo za ulepšavanje Valjeva / i unapređenje turizma. Izvor je ograđen betonskom ogradom, voda ističe na četiri otvora. Okružuju ga kamene klupe. Do vode se silazi sa par stepenika. Slična je po zamisli banjskim česmama tog vremena. Ko je autor - nije poznato. Stilski se uklapa u Vidračke paviljone. Manje se danas pominje kao Arapovića česma, jer se ceo prostor sa kafanom naziva po razgranatim, starim platanima, pa i česma. Voda sa ovog jakog prirodnog izvora nije poodavno za piće zbog nehigijenskih naselja iznad njega, a poslednji potresi umnogome su poremetili i samu žicu. Pre dve godine neukusno je premazana sivom masnom farbom.

Mejina česma - Jedan od najačih izvora na obali Gradca, poznatom iz vremena Turaka po nekom Meji (ili Mehi), uredio je 1929. godine u modernu česmu tog vremena, o svom trošku i po svojoj zamisli Milan Gođevac. U „Glasu Valjeva” od 24. novembra 1929. g. piše da je česma „lepo ozidana, cementirana, postavljena na jako betoniranom rezervoaru za prikupljanje vode, tako da je oko izrade utrošeno blizu 10.000 dinara i služiće kao lepa uspomena plemenitosti današnjice budućim generacijama”. U novinskom tekstu se predlaže uređenje puta od Mejine česme do Tadića mlina i ostavlja to u amanet Društvu za ulepšavanje Valjeva i okoline. Ništa danas na Mejinoj česmi ne svedoči o tome: ni kad je podignuta ni ko je uredio. Generacije Valjevaca izlazile su na nju kao na izletište. Pa i danas. Bila je povod brojnim projektima uređenja obala Gradca, ali i pored toga, polako je zaboravljana. I danas je to jak izvor ali poodavno voda nije za piće. Svi apeli da se obnovi, osveži i spreči zagađenje nisu imali odjeka. Valjalo bi je obnoviti, ako ni zbog čega drugog onda zbog poštovanja zadužbine Milana Gođevca.

Anatema - Jak izvor, koji ne presušuje, ispod samog puta za Degurić sa kog se odvaja pešačka staza preko Milesinog imanja prema Rundića - Savinoj vodenici na Gradcu. I danas Valjevci masovno uzimaju vodu sa ovog izvora i to je jedan od razloga stalnih sanitarnih analiza koje uvek potvrđuju njenu ispravnost.
Aćevčeva voda - Jak i trajan izvor u dvorištu nekadašnjih uglednih trgovaca na ulazu u Tešnjar od Baira. Sa njega su vodu uzimali ne samo domaćini već i ceo kraj. Najverovatnije u 19. veku izvor je kaptiran u temeljima magacina na čijem spratu je bila etivaža šljive. Voda i danas pada iz zida na kamenu ploču obraslu bršljenom, ali nije za piće. Tokom bombardovanja 1999. g. u Aćevčevoj kući, u kojoj je danas Zavod za zaštitu spomenika kulture, boravila je vojska čije su službe utvrdile da je neispravna. Od tada niko ne dolazi da je uzima iako je vrelo izdašno.

Vujića pumpa - U vrhu Birčaninove ulice u dvorištu kuće Vujića, ugledni bunardžija Blagoje Janković došao je na 17. metru do vode. Urađena je česma sa pumpom 1933. godine sa koje su se redovno snabdevali i Bairci i Tešnjarci. Pauna Vujić pamti da su 48. godine, kada se udala u kuću Vujića redovi bili „sve od Brace Budimirovića, do dugo u noć”. Na žalost, od 1960. godine voda sa Vujića pumpe nije za piće, ali se i dalje može koristiti za druge svrhe jer je bunar dobro i kvalitetno urađen.

Marjanovića izvor - U prostrano dvorište Mirka Marjanovića, na početku Ulice Hadži Ruvima, na Poparskoj padini, ceo Kosančića venac i donji deo Tešnjara dolazio je po vodu. Jaka i izdašna žica bila je od davnina poznata jer je Mirko slučajno otkrio bunar koji je bio prekriven samo kamenom pločom. Bio je dubok tri metra, dobro ozidan, verovatno u tursko doba. Osim poklopca bio je za vodonoše na raspolaganju i lončić (cimenta). U dvorište se ulazilo slobodno, a redovi nisu bili retki - seća se unuk deda Mirka, Slobodan Lazić i svedoči da se podelom placa, izgradnjom okolnih kuća, izgradnjom vodovoda, i ovaj bunar ugasio pre tri decenije. I pri manjem kopanju na ivici sadašnjeg placa, pojavi se živa voda.

Darina česma - Na početku Užičkog puta, pored samog trotoara, na desnoj strani je lepo uređen prilaz jakom izvoru, Darinoj česmi. Česmu, majci Dari u čast, podigao je Velibor Berko Savić uređujući tako i izlazak iz porodičnog dvorišta na javni prostor. Cela česma od prirodnog kamena urađena je po Berkovoj zamisli a na česmi su stihovi Mike Antića : Jedino ako mama / u naše oko došeta / tad nema mesta / za nebo za ptice/ i mora široka / jer mama je veća / od neba od celog sveta / i oba oka. Uređenje Darine česme pratila je prava borba B. Savića sa gradskim službama da se vode tog izvora zaštite od zagađenja i da se ne ometa otvaranje javne česme. Sam čin otvaranja, 1995. godine, bio je od onih gradskih dogadaja koji u velikom broju okupe Valjevce iz brojnih mesta u kojima oni i žive i rade.

Suva česma - Na uzvišenju koje se zove Suva česma, postoji jak izvor, uređen u spomen česmu. U središtu povećeg platoa, raskrsnice prema Cariću i Oglađenovcu, izvor je okružen betonskom ogradom sa stubovima, a do same česme spušta se stepeništem. Središte prostranog podijuma okruženo je betonskim klupama. Iznad samog izvora stoji tabla sa natpisom: Opština Valjevska / 1925 / izginulim i pomrlim borcima / od 1912 - 1919 god. Na čiju je incijativu podignuta, i zašto baš na tom izvoru, nije poznato. Česma uglavnom izgleda zapušteno. Moglo bi se reći pred rušenjem. Loš utisak o celom atraktivnom prostoru, sa lepim vidicima, čija je kruna po svemu sudeći trebalo da bude spomen česma, daju i česta komunalna prekopavanja. Inače, voda sa izvorišta poodavno nije za piće.

Izvor lipa - Takođe jedan od nepresušnih izvora skoro na samom vrhu Brđana, u Podgorskoj ulici. I za ovaj izvor su se meštani borili da bude očuvan, pa je kaptiran u javnu česmu. Ime je dobio po velikim lipama ispod kojih je voda isticala. Iznad izvorišta podiže se velika osnovna škola. Redovne kontrole pokazuju da nije uvek za piće zbog okolnih nehigijenskih naselja.

Vidića česma na Lipaku - U Zlatiborskoj ulici, koja seče veliku padinu nad rekom Gradac na kojoj su nekada bili čuveni Andonovića voćnjaci, postoji jako vrelo uređeno u česmu. Na podzidi, na levom krilu, stoji ploča sa natpisom: Stogodišnjici / Srpskog / Ustanka / Ovaj studenac podiže/ za života / Dragomir Vidić / Mesar / Na svome Imanju za Sebe / i Okolinu 24 maja / 1904 god. / Valjevo Lipak. Sa strane ovog teksta na istoj ploči okomito, skoro istim slovima, uklesano je, na levoj vertikali Umanski, a sa desne strane Mila. Nije poznato značenje. Potomaka Vidića u tom kraju nema. Na desnoj strani podzide je druga ploča s tekstom: Renovirano / 1970 / Uz pomoć građana/ Lipaka i Mesne / zajednice „Stari Grad” / Valjevo. Iz podzide su četiri cevi ali nema slavina. Iznad njih piše na betonskom zidu Hladna voda a da jeste, svedoče građani Lipaka. Izvor je kaptiran u veliki podzemni rezervoar ali povremeno voda nije ispravna zbog nehigijenskih naselja iznad.

Izvor kod škole „Andra Savčić” - Sedamdesetih godina, kada je Peti puk hronično ostajao bez vode sa gradskog vodovoda, pokrenuta je akcija da se uredi izvoriše u podnožju platoa na kome se nalazi Kula Nenadovića. Izvorište je u samom dvorištu gde se nalazi amfiteatar škole „Andra Savčić” a beskrajni redovi i gužve stanovnika okolinih ulica pravili su probleme i školi. Neuređen prilaz izvorištu nosio je i opasnosti od zaraze, pa je incijativa građana (prilozi su prikupljani od vrata do vrata) dobila podršku i grada i vojske koja je česmu uredila. Izvorište je kaptirano, urađena podzida od granitnih kocki sa pločom koja je svedočila o toj akciji. Nje danas nema. Voda povremeno nije ispravna.

Spomen česma Sretenu Dudiću - Uređena je 1981. godine po projektu arhitekte Vlade Radivojevića, tako da podseća na spomen-česmu Arapovića. Voda je iz jakog prirodnog izvora podno Krušikovog visa, ne pamti se da je presušio. Potresi zemlje izgleda da su poremetili žice jer se dosta vode sliva van kaptaže. Na mermernoj ploči piše: Sreten Dudić / 1911-1937 / Student pilot / borac Internacionalne brigade / poginuo u Španiji. U donjem desnom uglu je uklesano Divne li doline stoje / pod suncima koja plamte / Lorka. Česma je uređenja naporima građana naselja. Iznad je već velika stasala breza a krase je i dva kandelabra. Na žalost, i stalna tabla na kojoj je upozorenje da voda nije za piće.

Vidračka česma - Obnavljanjem paviljona na Vidraku, 1996. godine podignuta je i česma na prilazu ovom vidikovcu. Autor je inž. pejsažne arhitekure Nebojša Lola Anić. Klasičnog, jednostavnog izgleda, priključena je na vodovod.

Kod lovaca - Pred ulazom u Lovački dom, sa desne strane je česma klasično urađena u sklaganom kamenu. Na njoj je tabla sa tekstom: „Lovačko udruženje Braća Nedići 1895-1995“. Česma, podignuta povodom stogodišnjice postojanja društva, bila je skromnija a uređenjem celog prostora oko Lovačkog doma 2000. g., dobila je sadašnji izgled. Autor je Nebojša Lola Anić.

Česma sat - Otvorena je 1994. godine u sklopu uređenja trgovačke, Knez Miloševe ulice. Na malom trgu pred „Brankovinom”, (hotelom „Sekulić”), postavljen je liveni noseći stub, sačuvan iz jednog valjevskog dućana sa početka 20. veka, a na njega sat koji pokazuje vreme na sve četiri strane sveta. Stub je na postamentu-česmi sa četiri mlaza koji izlaze iz bronzanih ploča ukrašenih pletarom. Oko same česme podignut je višeugaoni zid sa stilizovanim sedištima. Valjevci su zamerali da se sa nje teško pije voda, a česti su i komentari da je povelika za tako mali trg. Voda je sa gradskog vodovoda. Česmu je projektovao arhitekta Rista Anđelopolić a ukrasne detalje inž. Nebojša Lola Anić.

Kod krsta - Trg Kod krsta jedno je od kultnih mesta grada. Česma, koja je imala metalni krst dugo je obeležavala prostor na levoj obali Kolubare. Vremenom je zamenila pumpa da bi uklanjanjem krsta, posle Drugog svetskog rata, izvesno vreme bila skoro zaboravljena. Uređenjem Grand- hotela sa trgom i spomenikom Vojvodi Mišiću, 1987/88. godine, postavilo se pitanje uređenja i česme. Autor projekta za ceo prostor i česme je arhitekta Predrag Kojić. Kaže, donekle u šali, da je česma morala da se spusti ispod nivoa trga da ne bi svojom visinom smetala spomeniku. Sama česma urađena je od belog venčačkog kamena, sa ivicama od stilizovanih stubova. Voda izlazi na četiri strane ukoliko nisu odvaljene slavine. Prvobitnih, originalnih se niko više ne seća. Na vrhu je bila kugla od uralskog crvenog mermera koja je često nestajala pa ni autor više ne nabavlja novu. Oko česme, do koje se spušta sa par stepenika, podignut je sa sve četiri strane moćan zid od uralskskog crvenog mermera, namenjen sedenju oko česme pod hladom već poodraslih lipa.

Đačka česma - Nakon više incijativa, podignuta je od priloga đaka Gimnazije 1995. godine u prostranom gradskom dvorištu česma. Iznad dvanaestougaone osnove, urađene u sedri a obložene peščarom, izdiže se postolje sa istim brojem strana i sa osam lula iz kojih teče voda. Iznad se uzdiže šestougaona piramida od sedre iz taorskih majdana koja se završava velikom kuglom od uralskog crvenog mermera. Polja na oba nivoa su od ljiškog pešara. Po zamisli autora ove česme, arhitekte Predraga Kojića, namenjeni su bareljefima sa temom slavljenja i radosti života, sa floralnim motivima. To ni do danas nije urađeno. Voda (sa gradskog vodovoda) iz osam lula stalno ističe, izuzev u zimskom periodu. Ostaće zapamćen skandal iz 2002. kada su gradske službe premazale celu česmu, peščar, sedru i lule sivom, masnom bojom. Trebalo je skoro celo naredno leto da se boja sa peščara ukloni, i postavi nova sedra. Na česmi nema pisanih podataka ni o atoru ni o zadužbini, niti o godini podizanja.

Vukova česama - Danas ne postoji ali je Valjevci često pominju. Česma je bila uređena u malom parku sa leve strane od spomenika Vuku Karadžiću kao deo uređenja prostora oko stare železničke stanice 1997. godine. Voda je izlazila iz jake slavine na zidu od crvene cigle, sa mestima na kojima se moglo odmoriti. Bila je to reminiscencija i na neizostavne česme na železničkim stanicama. Podignuta je po zamisli Nebojše Lole Anića. Danas ne postoje ni park ni ta česma. Godinama se na tom prostoru podiže, neprimerena mestu, višespratnica.
Milova česma - Više ne postoji. Osamdesetih godina kada je vajar Mile Jevtić radio kao profesor Poljoprivredne škole sa učenicima je uredio česmu od stilizovanih glava domaćih životinja. Na žalost nije bilo razumevanja, niti para, da se ona uradi u trajnom materijalu. Kako je izgledala, valjalo bi potražiti možda negde sačuvane skice, pre kod autora nego u školi. Umesto nje sada u školskom dvorištu postoji obična betonska česma sa vodom sa vodovoda.

Šejkina česma - Jedna od najneobičnijih česmi Valjeva. Postavljena je u leto 1991. godine na zid zgrade u čijem prizemlju je Gradska bibilioteka. Da se ta česma posveti Leonidu Šejki (po majci je Valjevac) po svemu sudeći je ideja Dragutina Radojičića, direktora Moderne galerije. Tadašnji gradonačelnik Slobodan Đukić je „dozvolio“, seća se Nebojša Lola Anić, autor izgleda ove neobične česme od koje je malo šta ostalo. U zid je postavljena mermerna ploča iz koje je izlazila velika bronzana lula - kadis (stalna Šejkina tema), a iz nje voda padala na mermernu kuglu u dnu niše. Bronzana lula je izlazila iz centra bronzane ploče na kojoj je stilizovani pleter, vizantijski motiv. Ploču je, po kalupu Vuka Marija Đorđevića izlio Siniša, livac iz Petnice. Velike lule - kadisa, nema odavno. Prvi put ukradenu kuglu autor česme je zameno drugom, plativši iz svog džepa, ali i ona je brzo nestala. Sad je u bronzanu ploču stavljena klasična slavina. Nema na ovoj česmi nikakvog natpisa.

Crkvena česma - Podignuta je 2000. godine u porti Valjevske crkve po projektu arh. Božidara Krkovića i ing. Vladimira Lala Spasojevića. Osobena je njena dvostranost koju povezuje polukružni svod nad četiri stuba. Urađena je u plavičasto sivom mermeru. Kao i crkva posvećena je Pokrovu presvete Bogorodice na šta upućuju u bronzi izlivene ruke koje drže tkaninu preko koje se sliva voda, isti motiv na obe strane česme. To je rad Gračanina Vlade Blagojevića Jakog. Iznad ruku, prema ulici, u mermeru je uklesan, po preporuci starešine Valjevske crkve Veroljuba Mladenovića tekst iz Biblije: Reče/ Gospod / Svaki / koji pije / od ove vode / opet će ožedneti / a koji pije / od vode / koju ću mu / ja dati / neće / ožedneti / doveka. Sa druge strane, prema crkvi je mozaik na kojoj je Bogorodica, rad Đure Radlovića, akademskog slikara.

Česma kod katastra - Rekonstrukcijom zdanja u Ulici Vojvode Mišića, u kom je smeštena geodetska služba, uređeno je pre dve godine i malo dvorište sa unutrašnje strane sa koje se ulazi u objekat. Centralno mesto zauzima česma postavljena na trouglastom betonskom stubu, sa postamentom na koji pada voda iz slavine. Uređenje dvorišta i česme delo je pejsažnog arhitekte Nebojše Lole Anića.

Penzionerska česma - Jedna od najmlađih, iz 2000. godine, sastavni je deo uređenog prostora pred Domom penzionera, po zamisli inž. Nebojše Lole Anića. Pred ulazom u zdanje, naglašava vezu sa platoom na keju Kolubare, blago ukošenim zidom-nišom. Ozidana je belim pločama struganičkog kamena. Voda izlazi iz obične slavine, što verujemo nije bila zamisao autora.

Apotekarska fontana - Podignuta je u čast stogodišnjice prve valjevske apoteke, na mestu gde se ona nalazila, sada na Desankinom vencu. Mali višeugaoni bazen krunisan je bronzanim peharom koji obavija zmija, iz čijih otvorenih usta izbija voda, simbol lekarstva još od antičkih vremena. Ko je autor skulpture nije ostalo zabeleženo. Postoji samo ploča na kojoj je podatak da je podignuta 1970, povodom jednog veka od prve valjevske apoteke. Klaudije Prikelmajer, osnivač se ne pominje. U to vreme gradonačelnik Valjeva bio je Desimir Maksimović a fontana je prvi primer odavanja priznanja značajnom događaju iz civilne istorije grada.

Fontana - Prostor između skupštinskog zdanja i robne kuće bio je mali ali dragoceni parkovski pasaž u čijem središtu je bila i stilizovana fontana bez većih pretenzija. Odlikovale su je keramičke mozaičke pločice tirkizne boje i jednostavni mlaz vode koja se rasprskavala i pravila prijatnu atmosveru onima koji su sedeli na okolnim klupama. Na žalost, taj prostor je, i pored protivljenja javnosti izgrađen 1994/5. Ime restorana „Fontana”, podignutom na tom mestu, svedoči o njenom nekadašnjem postojanju.

Potok na Gradskom trgu - Sastavni deo amfitearskog prostora Gradskog trga autora Milana Lojanice, Cagića i Krkovića iz 1982. godine, bio je potok koji se slivao sa manjeg vodoskoka izvora ispod staklene dvorane, sve do aneksa hotela Narcis. Potok, kroz lepo oblikovano korito od mermernih ploča, tekao je povremeno, u vreme većih praznika. Svi pokušaji da se redovno održava bili su, zbog poslovične lenjosti javnih službi, uzaludni. Upućeni kažu da bi i danas mogao besprekorno da radi i „izvor” i potok.

Fontana Poslovni centar - Na uglu ulica Sinđelićeve i Karađorđeve, vlasnik Poslovnog centra, pokojni Aca Milovanović, podigao je fontanu. Posao je poverio Miodragu Kići Laloviću. Mali bazen sa vodoskokom uglavnom radi a dodatnu vrednost daje i mali park koji okružuje fontanu.

Fontana u Kolubari dva - U sklopu uređenja prostora oko pijace u ovom valjevskom naselju, postavljen je 2002. godine vodoskok koji raspršuje vodu preko piramidalno naslaganih struganičkih ploča, slobodno lomljenog kamena i belih oblutaka. Rađena je po zamisli inženjera vodoprivrede Dragana Micoskog.

Televizijska fontana - Malo veštačko jezero, okruženo retkim i lepim drvećem i drugim rastinjem, na prostranoj livadi uokvirenoj borovima, krasi i vodoskok u dvorištu televizijskog centra na Promaji (Pećini). Prostor je uređen 1994. godine a ideja je fotografa i snimatelja Miroslava Jeremića.

Fontana vodovod - Jednostavan mlaz vode koja se raspršuje krasi prostor parka pred zdanjem fabrike za proizvodnju pitke vode na Pećini. Proradila je u septembru 1996. kada i fabrika. Autor je Miodrag Kića Lalović.