Vezivanje za Mrca

Zbog čega se Milovan Marković ispisao iz DS-a i priklonio Dušanu Petroviću iz Šapca / Zašto Đido i vrh DS-a ne raspusti i Gradski odbor u Valjevu / Kako je nastao novi pokret Zapadna Srbija / Kako će biti obeležen Dan grada / Ima li sličnosti između KK Metalac od pre 40 godina, kada se ulazio u Prvu ligu SFRJ i današnjeg dežurnog pretendenta na Jadransku ligu

Raskol u Demokratskoj stranci (DS) ob­eležio je februar na političkom ne­bu Srbije, što je u Valjevu donelo ok­retanje leđa Milovana Markovića sv­oj­im partijskim drugovima i svrstavanje uz Du­šana Petrovića iz Šapca, koji je is­ključen iz stranke, kao i Vuk Jeremić, zbog to­ga što nije želeo da vrati poslanički ma­ndat jer mu po zakonu pripada. De­mo­kr­a­te su na velikim mukama - em im se šest po­slanika otcepilo u poseban klub u Na­rodnoj skupštini Srbije (pitanje je da li je to konačan broj), em im novom pr­eds­ed­ni­ku Draganu Đilasu omču o vratu, kao gr­adonačelniku Beograda, zatežu ko­al­ic­io­ni partneri iz SPS-a, navodno bez PUPS-a, u sadejstvu sa naprednjacima (SNS), koje “pod ručnom” drži Ale­ksa­nd­ar Vučić. Pritom, nije isključeno da Vu­či­ća “na leru” drži EU…

Milovan je Marković, dakle, na naj­go­ri mogući način zaokružio svojih 12 go­di­na na čelu valjevskih demokrata – od Bl­agovesti, 7. aprila 2001, do poslednje fe­bruarske subote 2013. kada se ispisao. Kao razlog naveo je “lične razloge”, a doj­uč­erašnjim saborcima, koji bez njegovog od­obrenja ni u WC nisu išli, rekao kako mu je žao al da to duguje Dušku Petroviću s obzirom na godine provedene zajedno. A ko­liko 11. januara, na novogodišnjem ko­kte­lu u Domu kulture, rsali su zajedno i dr­ugu priču pričali.

Činjenica je da su Petrović i Ma­rk­ov­ić poodavno dužili zapadni deo Srbije - od Prijepolja, preko Užica, Šapca i Va­lje­va, do Beograda. Činjenica je i to da od­avno kod ovovremenog druga Đide (D­rag­a­na Đilasa) nisu posebno kotirali, kao što je činjenica i da su od politike lepe ko­risti imali – Petrović je, doduše, Ša­bac podigao na nivo na kojem je Valjevo bi­lo 1980-tih, Marković je Valjevo vr­at­io tamo gde je Šabac bio tih 1980-tih. U Ša­pcu je Gradski odbor DS podržao Pe­tro­vića i napustio stranku, pa je Borko St­efanović, poverenik zadužen da rad de­mokrata obnovi, nedavno sastanak dr­ž­ao u kafani jer mu nije bio dozvoljen ul­az­ak u stranačke prostorije!

U Valjevu je Gradski odbor DS odavno bez kompasa i kormilara. Sada traže da im Milovan Marković vrati odbornički ma­ndate, što će on verovatno i učiniti (tr­eba se posle svega pojaviti u Gradskoj sku­pštini), a stranku će do izbora, naj­verovatnije 20. aprila, voditi Duško R­a­k­ić, dosadašnji predsednik Okružnog od­bora, koji sebe već vidi na Ma­rko­vi­ćev­om mestu. Taj scenario je za valjevske de­mokrate, ubeđeni smo, poguban. Oni što su se 12 godina međusobno držali k’o cr­e­v­a (tim koji pobeđuje ne menja se) morao bi sam da se povuče. Gradski odbor DS-a mo­ra­li bi da vode neki novi ljudi, ako ih ima, kako bi se najpre razgradio godinama gr­ađeni mehanizam opstanka na vlasti po cenu da se podobnim članovima i čl­an­ar­i­na plaća stranačkim parama samo da bi glasali kako treba!

Decentralizacija

U kontekstu raspadanja DS-a može se po­smatrati i formiranje Pokreta Za­pa­d­na Srbija, čija je osnivačka konferencija od­ržana u Šapcu. Tu priču započela je gr­upa šabačkih odbonika URS-a, koja nije po­slušala nalog iz Beograda da pr­ek­om­po­nuje vlast, napustili koaliciju sa DS-om i okrene se SNS-u. Od 11, Dinkić je u Ša­pcu ostao bez sedam, sada i bez osam od 11 odbornika, a predsednik Gradskog od­bo­ra i zamenik gradonačelnika Ne­manja Pe­rić postao je predsednik novog po­kr­eta, zamenik mu je dr Ilija Tripković iz Valjeva.

Prednost ovakvog udruživanja je aut­oh­tonost gradskih (opštinskih) pokreta, ali je zanimljivo da u toj grupaciji nema če­lnika Koceljeve, koji su kao Grupa gr­ađana na majskim izborima 2012. k’o me­tl­om počistili i DS i SNS, pa te dve st­ra­nke nisu prešle izborni census!

U Zapadnoj Srbiji tvrde kako, zasad bar, nemaju veze sa Dušanom Petrovićem. Na­goveštavana je mogućnost udruživanja sa Veroljubom Stevanovićem, gr­ad­on­ač­el­ni­kom Kragujevca, i njegovom grupacijom Za­jedno za Šumadiju. Verku se, navodno, ne gu­bi samostalnost stranke ulaskom u pre­pak­ovani URS, a izgleda da Mlađanu Di­nk­iću ne može da zaboravi to što ga nije po­držao u sukobu sa načelnikom kr­ag­uj­ev­ač­ke policije, koji mu je poapsio neke od če­lnika – što u stranci, što u FK Ra­dn­ič­ki. Opet, Verko je preživeo, politički i kao gradonačelnik, zahvaljujući parama ko­je je Dinkić na svojstven način gurao u Kr­agujevac, Zastavu…

Februar je u Valjevu doneo izbor Mi­liv­oja Jeremića Mela, nekada zaposlenog u Kr­ušiku i korektnog fudbalskog sudiju, za novog predsednika Gradskog odbora PUPS-a. Jednoglasno, stoji u saopštenju što je stiglo u redakciju Kolubare.

Nova Srbija je, kod Laze na Platanima, pr­oslavila svog Simeona mirotočivog. Bi­lo je veselo, sala prepuna zvanica ra­zn­ih, muzika gruvala. Igralo se sam tako – Janko Gagić (SNS) iz Vidraka ćerao čoček sa mladom partijskom koelg’com, što su je neki vremešniji Novosrbijanci “pri’­va­ta­li” u plesu. Fotografije obznanjene “đe tr­eba”, na FB, jedino se veteran Marko Ži­vanović Struja “ko mandarin stari” češk’o po glavi.

Dan grada

Sednice gradskog parlamenta, sva je pr­ilika, neće biti bar do 10. marta, dok se ne prigotove novi statute javnih pr­ed­uzeća i ustanova, usaglašeni sa novim za­konskim priopisima u toj oblasti. Uz to, do 28. februara trajala je javna rasprava o iz­menama Gradskog statuta, koje pred­vi­đa­ju 11 umesto dosadašnjih devet članova Gr­a­dskog veća, te vraćanje 15. septembra, um­esto 20. marta, za Dan grada.

Kako se 20. mart približio, a statut nije promenjen, za šta je, ako smo ra­za­br­a­li, potrebna i saglasnost nadležnog mi­ni­starstva, sva je prilika da će 20. mart, ka­ko – tako, morati da bude obeležen i ove godine. Najveća zapetljancija, sl­ut­imo, opet će biti sa godišnjim nagradama jer su prošli svi rokovi za iole ozbiljno pr­edlaganje i izbor kandidata. Posle prošlogodišnjeg skandala, kada zbog dva-tri nepodobna kandidata niko nije na­gr­ađ­en, predlažemo da gradski oci ove go­di­ne sami sebi kolajne dodele. Jedini pr­ob­lem moglo bi biti to što je priznanja samo devet, a njih je mnogo više!

O svemu se niko nije izjašnjavao, čak ni posle odborničkog pitanja Milke Er­ić-Vasiljević na prethodnoj sednici. Je­di­no se zna da se priprema Drugi me­mo­rij­al Luke Stančića za mlade košarkaše, ko­ji je na programo od 15. do 17. marta. Uz Pa­rtizan, Split, Olimpiju, Cedevitu, Bo­snu i Metalac, ovoga puta učesnici su it­alijanske ekipe Ređo Emilija i Virtus Ro­ma.

Prvog dana, podeljeni u dve grupe, ig­raju: Partizan-Roma (15.00), Split-Bosna (17.00), Metalac-Cedevita (19.00) i Ol­im­pija-Ređo Emilija (21.00). Posebna dr­až biće najavljeno prisustvo Lukine trofejne generacije jugoslovenskih ju­ni­ora, rođenih 1957, koje predvode Miško Ma­rić (Partizan), Aco Petrović (Ci­bo­na), Čeda Brborić (Igman, Bosna), Pero Vi­lfan (Olimpja), Pero Vučica (Split), An­te Matulović (Zadar), Predrag Bog­os­av­ljev (Crvena zvezda)… Lukin pomoćnik ta­da je bio Duda Ivković, koji će takođe do­ći na turnir. Ranko Žeravica ni ovoga pu­ta neće biti u Valjevu, a Lukin je veliki pr­ijatelj bio, opet mora u Španiju. Ut­is­ak je kao da čeka dozvolu, koju se ne usuđuje ni da traži, od ovovremenih valjevskih ko­šarkaških velmoža, koji memorijal baš i ne gotive, a pred kojima svi valjda tr­eba da drhte!

Jubilej

A februar 2013. doneo je 40 godina od is­torijske pobede KK Metalac nad Vo­jv­od­inom u Novom Sadu, od 82:78, koja je Valjevcima omogoćila plasman u Prvu sa­ve­znu ligu SFRJ. Lopta sa te utakmice go­dinama je bila relikvija u klupskim prostorijama, valjda je i sada tako. Ostale su­ sačuvane i fotografije. Detalj koji je mo­žda odlučio pobednika bilo je is­klj­uč­enje Zorana Kovačevića (Metalac) i Jove Ma­leševića (Vojvodina) zbog međusobnog ko­škanja. Ispostavilo se da je Metalac, sa Stančićem na klupi, lakše mogao da na­doknadi taj gubitak od vremešnije ekipe Vojvodine, koju je predvodio Sl­ob­od­an Bata Jelić.

Podsećanja radi, istorijski uspeh Valjevaca ostvarili su: kapiten Ivan Ćane Đorđević, Branko i Zoran Ko­va­čev­ić, Vojislav Kecojević, Milan Jerinić, Ra­jko Borisavljević, Slobodan Ivković Genije, Darko Marjanović Kukica, Ne­de­ljko Kole Stanojević, Drago Medan Pudla, Du­šan Ružičić Kebac i Goran Ra­dis­av­lje­vić. “Tehniko” je bio Rajko Marković, a pr­edsednik kluba Staća Stefanović.

Današnji Metalac, igrajući po si­ste­mu toplo-hladno, na putu je da se još jed­nom plasira u Superligu Srbije. Bez ob­zira na to što je kao pojačanje, umesto Vl­adimira Mijovića, stigao Filip Dedijer, te što se najavljuju novi prvotimci, go­ro­stasni Slavko Vraneš i Vladimir Da­šić, Metalac će teško biti kadar da se eve­ntualno bori za četvrto mesto i pl­as­man u Jadransku ligu. Crvena zvezda, P­ar­tiz­an i Radnički KG su neprikosnoveni, a Mega iz Zemuna i Vojvodina su kv­al­it­et­ni­je, komaktnije i bolje vođene ekipe. To su, uostalom, pokazale i utakmice zav­rš­nog turnira za Kup Radivoja Koraća, u Kr­agujevcu, gde je Metalac “izginuo” protiv Ra­dničkog, dok je Mega dobila Slobodu pa izg­ubila od Partizana, a Vojvodina ost­av­ila vrlo dobar utisak protiv Zvezde.