Zlatni olimpijac iz Hanoja

Kada je poslednjeg julskog dana iz dalekog Vijetnama stigla vest da je Mladen Radojević (1988), đak ovogodišnje generacije maturanata Matematičke gimnazije iz Beograda, osvojio zlatnu medalju, nije valjda bilo prestoničkog medija koji nije „imao” mladog Valjevca. Mladen ni u jednoj situaciji, a bilo je nekoliko pres konferencija uz gostovanja na svim beogradskim TV stanicama, nije zaboravio da kaže kako je najpre bio đak OŠ „Andra Savčić” i (dve godine) Valjevske gimnazije u njenom specijalizovanom matematičkom odeljenju. Revija „Kolubara” je, uostalom, beležila sve njegove uspehe, a pre četiri godine doneli smo i opširniji tekst pod naslovom „Tri Mladenova hobija”.

Njegovi uspesi doneli su prijeme kod ministara u kabinetu Vojislava Koštunice, bio je i kod Borisa Tadića, predsednika Srbije, čestitka je stigla i od princa Aleksandra i princeze Katarine Karađorđević. Pamti obećanja Mlađana Dinkića o ulaganjima u mladost Srbije, koja navodno nisu bila data zbog parlamentarnih izbora početkom 2007, nada se da će država njemu i sličnima pomoći u nastojanjima da se bave naučnim radom. Da iz svoje zemlje ne idu ako ne budu morali, a ako pak odu na postdiplomske studije da se iz inostranstva vrate u Srbiju.

I redovi koji slede nastali su u stanu Radojevića, u Prešernovoj 46, na Petom puku. Uz Mladena, dočekali su nas, kao i pre četiri godine, otac Veličko i mlađi brat Igor (12). Majka Žika, mašinski inženjer, prilikom našeg prvog susreta bila je na poslu u Fabrici lovačke municije valjevskog „Krušika”. Ovoga puta, nažalost, opet je nije bilo – preminula je iznenada i prerano u februaru.

Olimpijada u Hanoju okupila je, od 19. do 31. jula, preko 500 takmičara iz 94 zemlje, Srbiju su, uz Mladena Radojevića, predstavljali i Zlatko Jevremović iz Kraljeva, Teodor fon Burg, beogradski „sedmak” u Matematičkoj gimnaziji po specijalnom programu, Boban Karapetrović iz Ivanjice, Marija Jelić i Dušan Milijančević iz Matematičke gimnazije. Svi su osvojili medalje osim Karapetrovića, a jedino „zlato” doneo je Mladen.

Na ovakim, matematičkim, ali i takmičenjima iz fizike ili informatike, zlatna medalja ne znači i prvo mesto, pa se u Hanoju „zlatom” okitilo 39 takmičara. Radojević je među njima bio 24, što ni na koji način ne umanjuje njegov uspeh.

Dva dana, 25. i 26. jula, rađena su po tri zadatka, takmičari su na raspolaganju imali po 4,5 sata dnevno, a jedan „logičko-kombinatorički zadatak” uradili su samo Mladen i jedan mladi Kinez.

„Stvar je, naravno, bila u ideji koju je trebalo 'provaliti'. Znao sam, naravno, da sam uradio taj zadatak ali sam za trenutak posumnjao u svoje rešenje kada sam čuo koliko nas je malo dobilo pravi rezultat”, iskren je Radojević.

U Nacionalnom dnevniku TV Pink, gde je takođe gostovao kod Mihajla Kovača, imali su nameru da taj zadatak prikažu gledaocima, kao što smo se i mi zanosili idejom da taj zadatak štampamo uz ovaj tekst. Odustali su smo, kao i kolege u Pinku, kada smo videli kako te Mladenove „matematičke vratolomije” izgledaju jer smo shvatili da bi to, ipak, bilo kontraproduktivno.

„To je skup simbola i brojeva, teško razumljiv laicima. Međutim, ništa posebno i ništa čudno onome ko se time bavi”, smeje se Mlađa dok na jezik običnih smrtnika „prevodi” suštinu problema.

Radojeviću ovo nije prva medalja sa međunarodnih matematičkih takmičenja, a u Valjevo su stizale iz Slovenije, Turske, Kipra, sa Rodosa… Iz fizike i informatike harao je „samo” na domaćem terenu mada njegov valjevski gimnazijski profsor programiranja Radiša Kovačević kaže da je Mladen radan i talentovan, što je naravno nesporno, ali i gotovo podjednako nadaren za matematiku, fiziku, informatiku.
Šta je dobio prelaskom u beogradsku Matematičku gimnaziju? pitamo. „Tamo je matematika doista u prvom planu, u svakoj generaciji je po stotinu učenika raspoređenih u pet odeljenja, posebna pažnja poklanja se pripremama za takmičenja”, odgovara uz napomenu da ni jednog trenutka ne misli kako je za potcenjivanje nastava u specijalizovanom matematičkom odeljenju Valjevske gimnazije. „I ovde smo imali razumevanje profesora za nematematičke predmete, i tamo se časovi izgubljeni u danima takmičenja moraju nadoknaditi”, skromno dodaje.

U Beogradu je stanovao privatno, a ne u đačkom domu, gde je imao obezbeđeno mesto prelaskom u Matematičku gimnaziju („nije to još uvek komfor studentskih domova”). Upisao je ETF u Beogradu, bez polaganja prijemnog naravno. Veli da je „za sada” bliži opredeljenju da se u budućnosti bavi elektronikom pre nego telekomunikacijama. O softverskom inženjeringu, iako bi to ponajpre bio pravi izbor za njega, kaže nije ni raymišljao iz jednostavnog razloga što je taj smer na ETF-u praktično u režimu studija za novac (koji on nema).

Nakanu da stanuje u nekom od domova iako se zlatna medalja iz Hanoja ne boduje prilikom pravljenja rang liste za dobijanje mesta u njima, je pomoć obećala resorna ministarka Snežana Samardžić-Marković prilikom svoje posete Valjevu, po svemu je promenilo gostovanje na beogradskoj TV Art u stalnoj emisiji Vuka Bojovića. Posle te emisije, na Bojovićev poziv, javio se Beograđanin voljan da Mladenu ponudi višak svog stambenog prostora! Tako će garsonjera na Severnom bulevaru zameniti sobu u „Studenjaku”.

Mlađani Radojević je uvek bio omiljen u društvu. Trebalo je videti njegove drugare posle prijema upriličenog u Valjevskoj gimnaziji, ponekog od njih i na aerodromu „Nikola Tesla” u Surčinu, gde su sa najbližom Mladenovom rodbinom i svojom razrednom „iz osnovne” Vesnom Sirovljević išli da ga dočekaju.

„Ako si tako bio obučen na maturskoj večeri, bio si sladak!”, zapamtili smo reči jedne od drugarica, koja je očito i sama bila iznenađena kako se Mladen „skockao” za pres konferenciju u Valjevskoj gimnaziji (sivo odelo i crna košulja) s obzirom na to da se on sportski oblači (farmerice i majica). Njegov jedini odgovor, naravno, bio je osmeh.

Vukova diploma, uz zvanje đaka generacije u OŠ „Andra Savčić”, donela mu je, pre četiri godine, novu biciklu koju do tada nije imao i računar. Sada je dobio „lap top” od SO Stari grad u Beogradu, „pentijum” poslednje generacije koji je „izboksovala” novinar Bojana Lekić, 40.000 dinara od SO Valjevo „da se nađe momku”, što bi rekao dr Jovan Tomić, gradonačelnik valjevski…

Ima još interesenata, koji bi da nagrade Radojevića. Moguć je boravak na Crnogorskom primorju, koji će sebi svakako priuštiti, voleo bi da ga neko pošalje i u inostranstvo da „štošta vidi i nauči”. Ne krije da se na takmičenjima van zemlje najviše družio sa vršnjacima sa „eks YU” prostora „ne samo zbog istog jezika”, a od zemlja u kojima je do sada boravio dopala mu se Turska „mada tamo ne bi živeo”.

Pri kraju, reč-dve o medijskom interesovanju za Mladenov uspeh na Matematičkoj olimpijadi u Vijetnamu. Već na aerodromu, TV ekipa i ostalih poslenika „sedme sile” bilo je toliko da se Igor unervozio i gotovo uplašio da neće stići do starijeg brata koga se baš bio uželeo!

„Više sam verovao da će Mlađa osvojiti neku od medalja, pa čak i zlatnu, nego da će me jedna mlađa novinarka pitati za malinjak i kupinjak u Osladiću!”, još uvek u neverici priča Velja Radojević, otac Mladenov. Odgovorio sam joj: „Devojko, ako misliš da se od 30 čokota kupine i 40 ari maline u (Žikinom) Osladiću može dobro živeti, poklanjam ih tebi!”

Veličko je, zajedno sa suprugom, godinama radio u Fabrici lovačke municije valjevskog „Krušika”. Bio je, kažu, odličan majstor – regler, ali je taj posao napustio 2005. plašeći se da će u privatizaciji FLM-a, koja se pripremala, jedno od njih dvoje biti tehnološki višak. Da bi zaštitio Živanu, odlučio je da uzme novac iz socijalnog programa i bude sa decom, a da Žika, kao mašinski inženjer, ostane u „Krušiku”. Dobijeni novac uložio je u zasnivanje malinjaka i kupinjaka „na mirazu” u Osladiću, koji bi, veli, u rodnoj godini mogli doneti do 100.000 dinara. „A novinari zapeli, ko li im je samo rekao…”